Adekvatnost kapitala

Zakonom o bankama utvrđena je obaveza banaka da u propisanim okvirima održavaju pokazatelj adekvatnosti kapitala, kao odnos između kapitala i rizične aktive banke. Odluka o adekvatnosti kapitala propisuje obavezu banke da svoje poslovanje obavlja tako da njena rizična aktiva (zbir ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnih zahteva za tržišne rizike pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva za operativni rizik pomnoženog recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala) bude pokrivena kapitalom u iznosu od najmanje 12%.

Agencija za rejting

Pravno lice čija je pretežna delatnost dodeljivanje kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima. U najpoznatije spadaju Standard & Poor’s, Moody’s i Fitch.

Akcije

Vlasničke korporativne hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Mogu biti obične (redovne) akcije, koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara i pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija, odnosno prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije, koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obične akcionare.

Akcijski fond

Akcijski fond se bavi prodajom manjinskog paketa akcija. Metodi prodaje su: 1) preko berzanskih posrednika na berzi (najzastupljeniji metod), 2) javnom ponudom (portfelj akcija prodaje investiciona banka) i 3) putem tendera. Akcijski fond je dužan da akcije koje su mu prenete proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija.

Aktivne kamatne stope

Kamatne stope po kojima se obračunava i naplaćuje kamata na plasirana sredstva.

Aktuar

Profesionalno lice koje poseduje veštine iz oblasti ekonomije, matematike, statistike i koje je obučeno za ocenu finansijskih posledica nepredviđenih događaja, procenu rizika, utvrđivanje adekvatnosti rezervi i ocenu solventnosti.

Akumulirana sredstva na individualnom računu

Broj investicionih jedinica člana dobrovoljnog penzijskog fonda pomnožen vrednošću investicionih jedinica na određeni dan, što pokazuje iznos koji pojedini član ima u okviru određenog fonda.

Amortizacija

Godišnji otpis osnovnih sredstava.

ANNA (Association of National Numbering Agencies)

Međunarodno udruženje agencija za dodelu ISIN brojeva, čiji je član Centralni registar hartija od vrednosti.

Anuitet

Anuitet je redovna, najčešće polugodišnja ili godišnja, isplata novčanog iznosa (kvote) sastavljenog od dela glavnice i dela kamate, koji dužnik mora da plati na ime postepene otplate kredita.

Autorizacija

Definisani proces kojim izdavalac kartice odobrava transakciju.

Banka

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.

Bankarska grupa

Bankarska grupa je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva.

Bankarski dan

Deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja.

Bankarski holding

Bankarski holding je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.

Bankarski konzorcijum

Udruženje većeg broja banaka koje angažovanjem finansijskog kapitala realizuje pojedinačne ili redovne kreditne poslove.

Bankarski sistem

Bankarski sistem Srbije čine centralna banka (Narodna banka Srbije) i poslovne banke.

Bankomat ATM

Uređaj koji je najčešće instaliran na prometnom mestu ili u ekspozituri banke i korisniku kartice omogućava podizanje gotovog novca sa njegovog računa 24 časa dnevno. Za podizanje gotovog novca preko bankomata korisnik kartice mora da, kao identifikaciju, otkuca svoj PIN broj, koji je dobio od banke u zatvorenoj koverti i koji samo on zna.

Baza finansijskih izveštaja

Jedinstvena, elektronska baza podataka koja se vodi u Narodnoj banci Srbije i sadrži podatke iz propisanih obrazaca i drugih dokumenata finansijskih izveštaja koje dostavljaju pravna lica i preduzetnici u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji; podaci iz baze finansijskih izveštaja daju se na zahtev svim zainteresovanim korisnicima putem Interneta.

Baza podataka na principu jedna po jedna hartija od vrednosti (security by security data base)

Baza predstavlja integrisani sistem koji sadrži podatke o emisijama i portfolijima po institucionalnim sektorima. Kod državnih HOV nominalna kamatna stopa (kuponska stopa), izračunata na osnovu ponderisanog proseka zajedno s rokovima plaćanja, služi za izračunavanje obračunate kamate i dospele kamate za potrebe finansijskih računa u okviru sistema nacionalnih računa, kao i platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije. Na toj osnovi mogu se izvesti kamatne marže kao prosečna razlika između nominalne kamatne stope za svaku HOV i tržišne kamatne stope za nerizične plasmane za svaku pojedinačnu ročnost.

Bazelski komitet za superviziju banaka

Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision – BCBS) osnovale su države članice grupe G10 krajem 1974. godine, pri Međunarodnoj banci za poravnanja (BIS). Osnovni cilj BCBS je poboljšavanje razumevanja ključnih supervizorskih izazova i unapređenje kvaliteta supervizije banaka širom sveta. BCBS nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zaključci nemaju pravnu snagu. On formuliše osnovne standarde supervizije i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da će ih supervizori širom sveta primeniti na način koji je pogodan za njihove nacionalne sisteme.

Bazel I

Bazel I je ustanovljen 1988. godine i predstavlja sporazum o kapitalu banaka. Njime se definišu elementi kapitala banaka – osnovni i dopunski, ponderi za izračunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi i faktori kreditne konverzije za izračunavanje kreditnog rizika po vanbilansnoj aktivi, kao i odnos između kapitala i ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom s ciljem izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala. Amandmanom iz 1996. godine u standard je uključen i zahtev za obračun kapitalnog zahteva za tržišni rizik.

Bazel II

Bazel II nastao je iz potrebe za promenama u načinu obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala. Novina u odnosu na Bazel I, kojim je bio definisan obračun kapitalnih zahteva za kreditni i tržišni rizik, jeste uključivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Takođe, sam način izračunavanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik je pretrpeo znatne izmene. Bazelski standard II čine tri stuba: minimalni kapitalni zahtev, supervizorska procena i tržišna disciplina.

Bazna inflacija

Bazna (core) inflacija se obračunava na osnovu promena cena na malo nesezonske robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene robe u nekim od režima regulacije (energenti, komunalne i druge usluge, lekovi i dr.), kao ni poljoprivrednih proizvoda.

Bekstvo kapitala

Ne postoji opšteprihvaćena definicija bekstva kapitala. U upotrebi su različiti koncepti (i, otuda, procene), koji se zasnivaju na razlici između “normalnih tokova” i “bekstva kapitala”, kratkoročnog i dugoročnog kretanja kapitala i legalnih i ilegalnih transakcija. Najčešće se definiše kao iznenadni veliki odliv kapitala u inostranstvo usled političke i ekonomske nestabilnosti u zemlji. Najvažniji razlozi za beg kapitala su strah od obezvređivanja vrednosti nacionalne valute, devizna ograničenja, visoka stopa oporezivanja, pranje novca i sl. Kada dođe do bekstva kapitala, bilo da je zakonito ili ne, teško ga je zaustaviti. Da bi se sprečila njegova pojava, neophodna je politička i ekonomska stabilnosti zemlje i sprovođenje konzistentne fiskalne i monetarne politike koje minimiziraju potrebu za velikim promenama deviznog kursa.

BELEX15

Vodeći indeks Beogradske berze, koji pokazuje kretanje cena najlikvidnijih akcija. Ponderisan je tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float). Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu.

BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate)

Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu.Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.

BEONIA (Belgrade Overnight Index Average)

Prosečna ponderisana kamatna stopa po osnovu prekonoćnih pozajmica između banaka na novčanom tržištu u Republici Srbiji.

Berza – vrste berzi

Institucija finansijskog tržišta na kojoj ovlašćeni berzanski posrednici po unapred poznatim pravilima trguju standardizovanim tržišnim materijalom, a cene se formiraju u zavisnosti od ponude i tražnje. Prema predmetu trgovine, berze se dele na efektne (trguje se hartijama od vrednosti, devizama, finansijskim derivatima), robne (robom) i mešovite.

Berzanski indeksi

Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze. Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, NASDAQ i FTSE. Tri su glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju: po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj težini koja se daje akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi. Predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini.

Berzanska kapitalizacija

Predstavlja ukupnu tržišnu vrednost određene kategorije emitovanih akcija jedne kompanije po tekućoj kursnoj listi berze.

Berzanski kurs akcija

Odnos tržišne cene akcije i njene nominalne vrednosti.

Berzanski posrednik

Pravna lica koja imaju dozvolu za pristup berzi i ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Posluju sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine su hartije od vrednosti i roba koja je zvanično registrovana na berzi. Berzanski posrednici su brokeri, koji rade za tuđ račun, i dileri, koji kao finansijski posrednici rade za svoj račun.

Berzanske provizije

Za svoje posredovanje na berzi berzanski posrednici obično naplaćuju proviziju, tzv. brokeražu, koja se određuje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije.

Bilans stanja

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuje stanje imovine i obaveza jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, na dan bilansiranja u poslovnoj godini. Aktivu bilansa stanja čine podaci o sredstvima, a pasivu – podaci o sopstvenim i pozajmljenim izvorima sredstava (kapital i obaveze).

Bilans uspeha

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, o prihodima, rashodima i rezultatu u periodu od početka godine do dana bilansiranja u poslovnoj godini.

BIS (Banka za međunarodna poravnanja)

Banka centralnih banaka osnovana 1930. godine sa sedištem u Bazelu. Osnovni zadatak joj je da koordinira i unapređuje saradnju centralnih banaka, u prvom redu u oblasti monetarne politike, kao i da posreduje u međunarodnom obračunu evropskih centralnih banaka.

Blagajnički zapisi Narodne banke Srbije

Kratkoročne diskontne hartije koje emituje Narodna banka Srbije s ciljem povlačenja viškova likvidnih sredstava iz bankarskog sektora. Njihovi kupci su isključivo banke.

Blu čip akcije

Akcije velikih, poznatih i visoko rangiranih preduzeća, koja se odlikuju redovnim isplatama dividendi, kvalitetnim menadžmentom, dobrim plasmanima proizvoda i usluga.

Bonitetna kontrola

Kontrola kreditne sposobnosti zajmoprimca. Usmerena je u prvom redu na kontrolu prinosa zajmotražioca, kao i na njegovu buduću prinosnu snagu. U svrhe analize koriste se bilansi uspeha, finansijski planovi, trgovinski bilansi, planovi za plasman proizvoda i sl. Proverava se takođe i ugled zajmotražioca u poslovnom svetu, njegova stručnost i preduzetnička sposobnost.

Bonitet

Sposobnost korisnika kredita da preuzme i ispuni finansijsku obavezu plaćanja o roku, kao i sve prispele kamate. Bonitet obuhvata stepen lične kreditne sposobnosti (ugled, preduzetnička sposobnost, stručno znanje, prodornost), opštu materijalnu sposobnost i solidnu poziciju na tržištu. Bonitet se često ne poklapa sa pojmom likvidnosti, budući da dužnik može biti dobrog bonitetnog statusa, a ipak kratkoročno nelikvidan.

Bonus

Popust na premiju, na koji osiguranik stiče pravo ukoliko nije prijavljena šteta iz osiguranja za koju je odgovoran osiguranik.

Bordro premija

Spisak rizika koji čine portfelj reosiguranika.

Bordro šteta

Spisak rizika na kojima se desio osigurani slučaj, odnosno na kojima je u proteklom periodu šteta delimično ili u potpunosti isplaćena.

Bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva

Projektovan je 1944. godine za posleratni razvoj svetske ekonomije na temeljima tržišnih mehanizama. Osnovna namera je bila da se kreira čvrst, ali dovoljno fleksibilan svetski monetarni sistem koji bi maksimalno podržao razvoj svetske proizvodnje i međunarodne razmene i održavanje relativno niskih stopa inflacije. Osnovna ideja Bretonvudskog sistema je bila da SAD, kao centralna zemlja svetskog monetarnog sistema, imaju obavezu da vode takvu makroekonomsku politiku kako bi trajno održale paritet u visini od 35 američkih dolara za uncu zlata. Bretonvudski sistem fiksnih kurseva, u kome su centralne banke garantovale konvertibilnost domaćeg novca u strane valute (ali ne i u zlato), trebalo je da obezbedi čvrstu valutnu osnovu za brzu ekspanziju svetske trgovine s njenim povratnim efektima na porast svetske proizvodnje posle rata. Devizni kurs svake nacionalne valute na deviznom tržištu mogao je da oscilira najviše do +/–1% u odnosu na valutni paritet prema američkom dolaru.

Brokerske firme

Posredničke finansijske institucije koje u trgovanju hartijama od vrednosti nastupaju u svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionari) ili u ime i za račun svojih klijenata (zastupnici).

Brokerski poslovi

Poslovi koje obavlja brokerska kuća: trgovanje finansijskim instrumentima, delatnosti na primarnom tržištu, izrada analiza i pružanje savetodavnih usluga, naplata dividende i kamatnih kupona, zastupanje klijenata u skupštini akcionara, čuvanje hartija od vrednosti, vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga, pružanje usluga trgovanja na kredit, pozajmljivanje hartija i sl.

Brzina opticaja novca

Brzina kojom se određena količina novca (gotov novac i depozitni novac) u određenom vremenskom intervalu angažuje u nacionalnoj privredi jedne zemlje, kako bi se izvršio nominalan obim transakcija. Brzina opticaja novca je indikator koji ukazuje koji obim novčane mase je potreban da bi se obavio određeni obim operacija plaćanja ili transakcija.

CAMELS

CAMELS predstavlja jedinstven sistem rangiranja banaka. Kriterijumi za rangiranje uključuju analizu pokazatelja adekvatnosti kapitala (C – Capital adequacy), kvaliteta aktive (A – Asset quality), rada rukovodstva (M – Management), profitabilnosti (E – Earnings), likvidnosti (L – Liquidity) i osetljivosti na tržišne rizike (S – Sensitivity).

Cash flow

Oslobođena godišnja sredstva upotrebljiva za refinansiranje, dodatno investiranje i razduženje.

CEECSDA (Central and Estearn European Central Securities Depository Association)

Udruženje centralnih registara centralne i istočne Evrope, čiji je član Centralni registar hartija od vrednosti.

Cedent

Osiguravač koji deo svog rizika ustupa reosiguraču – cesionaru, kako bi smanjio rizike.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

Institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovane na području Republike Srbije. Pored toga, predstavlja klirinšku kuću koja vrši kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu. Uskladio je svoje poslovanje sa svim drugim akterima na finansijskom tržištu – Beogradskom berzom, Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije. Takođe, član je međunarodnih organizacija koje su relevantne za kliring i saldiranje hartija od vrednosti (ANNA, SEESSDA, ISSA).

Cesionar

Reosiguravač koji preuzima deo rizika osiguravača – cedenta.

CHIPS

Platni sistem za kliring velikih plaćanja u realnom vremenu, u dolarima. Koristi bilateralno i multilateralno izračunavanje neto pozicija za maksimalni efekat likvidnosti. CHIPS je jedini sistem velikih plaćanja sa mogućnošću prenosa velikih plaćanja u komercijalne svrhe. Procesira preko 257.000 transakcija dnevno u bruto vrednosti od preko 1,3 triliona dolara. Najveća je platna platforma koju koriste vodeće svetske banke u 22 zemlje sveta.

Ciljana inflacija

Stopa inflacije koju centralna banka (obično u saradnji s vladom) nastoji da ostvari na srednji rok. Kao mera za inflaciono targetiranje koristi se: 1) ukupna inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, ili 2) bazna (core) inflacija. Po pravilu, bazna inflacija se koristi u početnim fazama primene inflacionog targetiranja, da bi se kasnije prešlo na ciljanje ukupne inflacije.

Ciljevi monetarne politike Narodne banke Srbije

Osnovni cilj monetarne politike Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje stabilnosti cena, čime će Narodna banka Srbije doprineti održavanju stabilnosti finansijskog sistema i ostvarivanju održivog ekonomskog rasta.

Član dobrovoljnog penzijskog fonda

Domaće i strano fizičko lice koje, neposredno ili preko organizatora penzijskog plana, pristupa dobrovoljnom penzijskom fondu.

Davalac finansijskog lizinga

Davalac finansijskog lizinga je društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Davalac lizinga obavlja delatnost finansijskog lizinga kao pretežnu delatnost, u smislu propisa kojima se uređuje klasifikacija delatnosti. Pored navedene delatnosti, davalac lizinga može obavljati delatnost davanja u zakup vraćenih predmeta lizinga, kao i delatnosti koje se uobičajeno obavljaju uz delatnost finansijskog lizinga (usluge obuke primaoca lizinga u vezi s korišćenjem predmeta lizinga, usluge montaže, demontaže, usluge servisiranja predmeta lizinga, nabavka rezervnih delova i sl.). Davalac lizinga može, uz naknadu, otuđivati predmete lizinga koji su mu vraćeni u državinu po prestanku ugovora o lizingu, odnosno ugovora o zakupu.

Datum valute

Bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama pošiljaoca.

Debitna kartica

Kartica za čije se transakcije račun korisnika zadužuje odmah.

Depozit

Depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu koga nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava.

Depozitar

Podrazumeva instituciju kod koje se vode računi međunarodne finansijske organizacije, preko kojih se obavljaju sve transakcije u nacionalnoj valuti po osnovu svih obaveza zemlje članice prema MFO.

Depozitne olakšice

Stalna olakšica kojom se bankama omogućava da viškove svojih likvidnih sredstava preko noći deponuju kod centralne banke uz odgovarajuću kamatu.

Derivati

Izvedene hartije od vrednosti; kreiraju se na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. na robu, druge hartije od vrednosti, devize, kamatne stope ili tržišne indekse. Kretanje cena osnovne aktive vrši direktan uticaj na visinu cena derivata. Najznačajniji derivati su: forvardi, fjučersi, opcije, varanti, konvertibilne hartije od vrednosti i sl.

Devize

Devize predstavljaju potraživanja prema inostranstvu koja glase na stranu valutu.

Devizne rezerve

Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine: inostrane hartije od vrednosti, depoziti na računima u inostranstvu, efektivni strani novac, zlato i specijalna prava vučenja. Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, devize na računima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju. Te devizne rezerve predstavljaju dopunsku rezervu likvidnosti za premošćavanje neusklađenosti međunarodnih plaćanja.

Devizni kurs

Devizni kurs predstavlja cenu određene inostrane valute izraženu u domaćem novcu. Devizni kurs pokazuje koliko je domaćeg novca potrebno dati za jednu ili sto jedinica stranog novca. Posredstvom deviznog kursa uspostavlja se veza između cena u zemlji i u inostranstvu.

Devizni rizik

Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog promene deviznog kursa.

Devizno tržište

Devizno tržište predstavlja mehanizam povezivanja transaktora koji žele da kupe jednu valutu u zamenu za drugu. Postoje dva osnovna organizaciona oblika putem kojih se realizuje valutna trgovina: devizne berze i vanberzanska devizna tržišta, tzv. over-the-counter market (OTC market).

DinaCard

Nacionalna platna kartica koja se može koristiti za podizanje gotovine na bankomatima i šalterima banaka i elektronsko plaćanje robe i usluga na teritoriji Republike Srbije.

Dinarizacija

Proces jačanja domaće valute putem stvaranja stabilnog inflatornog okruženja, razvoja dinarskog tržišta hartija od vrednosti i instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Dinarski plasmani

Plasmani odobreni u dinarima bez devizne klauzule.

Dinarski plasmani indeksirani deviznom klauzulom

Plasmani odobreni u dinarima s deviznom klauzulom.

Dobrovoljni penzijski fond

Institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Dividendna stopa

Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije (interesantna za kupce akcija).

Docnja

Prekoračenje roka za izvršenje neke obaveze, koje dužnik čini uprkos postojećoj obavezi i opomeni poverioca da to izvršenje učini o roku.

Država porekla

Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.

Državne hartije od vrednosti

Finansijski instrumenti koje emituju državni organi, državne organizacije i agencije i lokalni organi vlasti. Državne hartije od vrednosti se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije, ali i privatni investitori. Republika Srbija izdaje kratkoročne i dugoročne državne hartije od vrednosti u nematerijalizovanom obliku. Njih mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica, a strana pravna i fizička lica državne hartije od vrednosti mogu kupovati pod uslovima koje propiše Vlada.

Državne obveznice

Dugoročne hartije od vrednosti koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom, prvenstveno, finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. Smatraju se prvoklasnim jer nose najmanji kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država. Republika Srbija emituje obveznice koje se primarno prodaju na aukcijama. Pravna i fizička lica ove hartije mogu kupovati preko ovlašćenih učesnika. Strani investitori mogu da kupuju državne obveznice ročnosti preko godinu dana.

Državni zapisi

Kratkoročne diskontne hartije od vrednosti koje emituje Ministarstvo finansija Republike Srbije radi premošćavanja vremenske neusklađenosti između priliva i odliva državnog budžeta. Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug, emituje državne zapise koje primarno prodaje na aukcijama. Pravna i fizička lica te hartije mogu kupovati preko ovlašćenih učesnika. Strani investitori mogu da kupuju trezorske zapise ročnosti preko godinu dana.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom

Privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom.

Dužničke hartije od vrednosti

Prikazuju dužničko-poverilački odnos koji se izmiruje i prestaje istekom roka dospeća hartije. To su hartije od vrednosti koje se ukamaćuju po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi i isplaćuju u određenom momentu – na kraju roka dospeća ili u tačno utvrđenim periodima dospeća.

Dužnik

Fizičko ili pravno lice koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja.

Dužnik po inostranom kreditu

Pravno lice ili preduzetnik koji je zaključio ugovor o kreditu i obavezao se da ga otplaćuje prema inostranstvu.

DvP (Delivery vs. Payment)

Istovremeno plaćanje i isporuka hartija od vrednosti osnovni je princip u saldiranju transakcija sa hartijama od vrednosti, koji poštuje i Centralni registar hartija od vrednosti. Primenom ovog principa, nikada se ne može desiti da kupac hartije od vrednosti plati, a da ih na svom računu ne dobije.

E-Banking

Savremeni, elektronski način vođenja računa u obavljanju platnog prometa. Sistem je na raspolaganju u bilo koje vreme i s bilo kog PC računara koji ima pristup Internetu uz korišćenje čitača kartica i Smart kartice. Korisnici e-Bankinga imaju uvid u stanje na računu i u dnevni promet, mogu preuzimati izvode i kreirati naloge za prenos novčanih sredstava. Sistem je potpuno zaštićen od zloupotrebe tehnologijama bezbednosti koje se koriste u savremenom elektronskom svetu. S druge strane, tarifa za naloge koji se dostavljaju elektronskim putem je znatno niža od one za naloge koji se predaju na šalteru banke.

ECB – Evropska centralna banka

Središnja institucija Evrosistema i Evropskog sistema centralnih banaka; osnovana je 1. juna 1998. godine sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Od 1. januara 1999. godine ECB je odgovorna za vođenje monetarne politike u evrozoni.

Efektivna kamatna stopa

Dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou primenom složenog kamatnog računa – obračun komfornom metodom, kojim se diskontovana novčana primanja izjednačavaju sa diskontovanim novčanim izdacima primljenih depozita, odnosno odobrenih kredita.

Efikasnost poslovanja

Pokazuje učešće operativnih troškova u ukupnim rashodima.

Ekspanzivna kreditno-monetarna politika

Monetarna politika centralne banke orijentisana na davanje olakšica za funkcionisanje bankarskog sistema, odnosno tržišta novca, koja time doprinosi oživljavanju ekonomskih aktivnosti u zemlji.

Elektronski prenos

Način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja – telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka.

Emisija hartija od vrednosti

Izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti odlukom emitenta, u kojoj se propisuju najvažniji elementi hartija.

Emisija novca

Emitovanje primarnog novca koje vrši centralna banka.

ERM (Excange Rate Mechanism)

ERM predstavlja mehanizam deviznih kurseva uveden u martu 1979. godine, kao deo Evropskog monetarnog sistema, koji je imao cilj da ograniči varijabilnost deviznih kurseva i doprinese monetarnoj stabilnosti u Evropi, kao pripremna faza za uspostavljanje ekonomske i monetarne unije i uvođenje jedne valute – evra, koji je i uveden 1. januara 1999. ERM je zasnovan na konceptu fluktacije nominalnog deviznog kursa u okviru utvrđenih fiksnih margina. Nominalni devizni kurs nacionalne valute mogao je da fluktuira u okviru standardnog rasponu od +/–2,25% (sa izuzetkom italijanske lire, koja se kretala u rasponu od oko +/–6%) u odnosu na utvrđeni centralni bilateralni devizni kurs nacionalne valute prema ECU.

ERM II

ERM II predstavlja mehanizam deviznih kurseva koji je 1. januara 1999. godine zamenio mehanizam ERM, a čije uvođenje je imalo cilj da obezbedi saradnju i komunikaciju u pogledu politike deviznog kursa između zemalja članica Evropske unije koje nisu članice Evrosistema i zemalja članica Evrosistema. ERM II podrazumeva da fluktuacije nominalnog deviznog kursa moraju da se održe u okviru standardnog raspona od +/–15% u odnosu na utvrđeni centralni bilateralni paritet nacionalne valute prema evru.

Eskont

Razlika između eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.

Eskontna stopa Narodne banke Srbije

Osnovna stopa Narodne banke Srbije do uvođenja referentne kamatne stope, u septembru 2006. godine. Zbog pozivanja na eskontnu stopu u pojedinim zakonima, Narodna banka Srbije i dalje utvrđuje (u relativnom odnosu prema referentnoj kamatnoj stopi) i objavljuje njenu visinu.

Eskontni kredit

Kratkoročni kredit koji banka svom klijentu odobrava kao vid pribavljanja likvidnih sredstava otkupom menica pre njihovog roka dospeća. Iznos eskontnog kredita zavisi od slobodnih sredstava koje banka može da plasira za tu svrhu, a što pak zavisi od monetarne politike centralne banke.

EURIBOR (European Interbank Offered Rate)

EURIBOR predstavlja kamatnu stopu po kojoj su banke koje čine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne da pozajme jedna drugoj novac – evro. Obračunava se kao prosek indikativnih kamatnih stopa (a ne realizovanih kamatnih stopa) na međubankarske depozite različitih ročnosti (15 ročnosti), koje se kreću od jedne nedelje do dvanaest meseci. Koristi se kao referentna kamatna stopa za izračunavanje cena pojedinih finansijskih derivata, npr. svop transakcija. Takođe, veliki broj banaka koristi EURIBOR da bi utvrdio kamatne stope na različite finansijske proizvode kao što su: hipoteka, štedni računi i krediti. Obračunava se dnevno i objavljuje u 11.00 časova po srednjoevropskom vremenu na Reuters stranicama. Uvedena je sa formiranjem evropske Ekonomske i monetarne unije i uvođenjem evra kao zajedničke valute zemalja članica monetarne unije i njome su zamenjene nacionalne referentne kamatne stope.

EUROCLEAR

Klirinška organizacija u međunarodnoj trgovini hartijama od vrednosti sa sedištem u Bazelu.

Evro

Zajednička valuta 17 zemalja članica Evropske unije koje su evro prihvatile kao sopstvenu valutu, ustanovljena 1. januara 1999. godine. Prvobitno je utvrđen fiksni odnos valuta 11 zemalja prema evru (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija), 2001. godine evrozoni se priključila Grčka, 2007. godine Slovenija, 2008. godine Kipar i Malta, 2009. godine Slovačka i 2011. godine Estonija.

Evroobveznice

Državne obveznice emitovane na međunarodnim tržištima u valuti različitoj od valute zemlje emitenta. Obično se emituju u dolarima (evrodolarske obveznice), ali mogu biti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti.

Evrosistem

Evrosistem je sistem centralnih banaka evrozone. Evrosistem čine Evropska centralna banka i centralne banke zemalja koje su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja.

Evropska centralna banka (ECB)

Evropska centralna banka (ECB) je centralna banka evrozone, osnovana 1. juna 1998. godine u Frankfurtu na Majni. Evropska centralna banka, zajedno s centralnim bankama zemalja Evropske unije koje su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja, utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku u evrozoni. Osnovni cilj Evropske centralne banke je održavanje cenovne stabilnosti, kao i podrška opštoj ekonomskoj politici Evropske unije (visok nivo zaposlenosti, kao i održiv i neinflatoran privredni rast), ali bez ugrožavanja osnovnog cilja.

Evropska obračunska jedinica (ECU)

Evropska obračunska jedinica (ECU, European unit of account) predstavljala je korpu valuta 12 zemalja članica Evropske zajednice. Uvedena je u martu 1979, a zamenjena 1. januara 1999. godine evrom. Evropska obračunska jedinica je egzistirala u mehanizmu deviznih kurseva ERM, zamenjena je evrom i mehanizmom ERM II.

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB)

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) čine Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke zemlja članica Evropske unije, bez obzira na to da li su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja.

Evrozona (Euro area)

Evrozona je monetarna, odnosno valutna unija, zemalja članica koje imaju zajedničku valutu kao zvanično sredstvo plaćanja. Evrozona obuhvata 17 zemalja Evropske unije koje su uvele evro kao nacionalnu valutu: Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija, Slovenija, Kipar, Malta i Slovačka. Evropska centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike unutar evrozone.

FED

Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država

Fiksing sastanak

Fiksing sastanak je sastanak međubankarskog deviznog tržišta koji je Narodna banka Srbije, u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta, svakodnevno organizovala u elektronskoj formi, od maja 2002. do juna 2007, posredstvom kog je sprovodila intervencije na međubankarskom deviznom tržištu. Na fiksing sastanku se, u procesu sučeljavanja ponude i tražnje za devizama – evrom, formirao fiksing kurs dinara prema evru, koji je predstavljao zvanični srednji kurs dinara prema evru. Fiksing kurs dinara prema evru formiran je na nivou na kome je bilo moguće da se obavi najveći mogući obim transakcija po jedinstvenom kursu – fiksing kursu. Sprovođenje intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu putem organizovanja fiksing sastanka predstavljalo je fazu u razvoju domaćeg deviznog tržišta, koja je završena kada je ukupan obim međubankarske trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu izvan fiksing sastanka znatno premašio obim trgovine realizovan na fiksing sastanku. Saglasno važećoj regulativi kojom se uređuju uslovi i način rada deviznog tržišta, Narodna banka Srbije i dalje može da organizuje fiksing sastanak s ciljem obezbeđivanja normalnog funkcionisanja tržišta.

Fiksna kamatna stopa

Kamatna stopa koja se propisuje odlukom.

Fiksni režim deviznog kursa

Režim deviznog kursa koji podrazumeva da zemlja svoju valutu vezuje u fiksnom odnosu za neku od vodećih svetskih valuta ili korpu valuta, pri čemu se korpa formira od valuta dominantnih trgovinskih ili finansijskih partnera te zemlje, a njihovo učešće odražava geografsku distribuciju trgovine, usluga ili kapitalnih tokova. Monetarne vlasti održavaju fiksni paritet direktnim intervencijama (kupoprodajama na deviznom tržištu).

Filijala

Filijala je organizacioni deo banke bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa Zakonom o bankama.

Finansijska aktiva

Količina trenutno raspoloživog gotovog (novčanice i kovani novac) ili žiralnog (depozitnog) novca kojim neki privredni subjekt raspolaže, kao i ostala potraživanja od drugih ekonomskih subjekata.

Finansijski instrumenti

Element finansijskog sistema, čija je brojnost i raznolikost najočigledniji pokazatelj dostignutog stepena razvoja finansijskog tržišta. Dele se na finansijsku aktivu (finansijska potraživanja koja imaju vrednost koja se može dokazati – konvertibilne valute, depoziti, hartije od vrednosti) i ostale finansijske instrumente (zavisno od rizika poslovanja – finansijske garancije, kreditne linije, kreditna pisma).

Finansijski računi (financial accounts)

Finansijski računi su deo sistema nacionalnih računa na kojima se registruje formiranje, raspodela, trošenje i štednja prihoda na osnovu akumuliranja nefinansijske i finansijske aktive, uključujući i formiranje neto vrednosti za svaki institucionalni sektor.

Finansijski sektor

Finansijski sektor Srbije čine bankarski sektor, sektor hartija od vrednosti, sektor osiguranja, sektor lizinga, sektor dobrovoljnih penzijskih fondova i drugi sektori koji obavljaju srodne delatnosti.

Fiskalne kase

Trgovačka registar-kasa sa ugrađenom i zaključanom (tzv. fiskalnom) memorijom za smeštaj podataka o prometu prodajnog mesta. Otvara se po nalogu poreskih i ovlašćenih organa kontrole.

Fiskalni agent

Podrazumeva instituciju zemlje članice koja sa međunarodnom finansijskom institucijom obavlja sve poslove finansijskih transakcija (poslovi u vezi s uzimanjem i otplaćivanjem zajmova, transakcije u vezi s uplatom i povećanjem kapitala kod MFO). Narodna banka Srbije određena je za fiskalnog agenta za Srbiju i Crnu Goru kod MMF-a.

Fjučersi

Visokostandardizovani terminski ugovori o kupoprodaji određene aktive (robe, deviza, instumenata finansijskog tržista) čija će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti.

Fluktuirajuća kamatna stopa

Kamatna stopa vezana za neku promenljivu kratkoročnu kamatnu stopu, npr. LIBOR, CPI indeks itd.

Fond revolving kredita

Fond koji se formira povraćajem glavnica i kamata ranije odobrenih kredita i čija se sredstva ponovo koriste za iste namene i pod istim uslovima.

Forfeter

Finansijska organizacija koja se bavi forfeter aktivnostima i koja je u mogućnosti da, zbog dobrih poslovnih veza, dospele naplate potraživanja proizvođača – izvoznika refinansira na domaćem i stranom tržištu kapitala. Forfeter ostvaruje proviziju na obavljene poslove, a često refinansira operacije preko sekundarnog tržišta.

Forfeting

Forfeting je kupovina trgovinskog duga, odnosno potraživanja, uz popust i bez prava na regres, pri čemu se dug, odnosno potraživanje potvrđuju različitim prenosivim instrumentima (vučena menica, vlastita menica, akreditiv sa odloženim plaćanjem i sl.) koje uvoznik daje izvozniku.

Funds Flow

Tok izvora sredstava (finansijski tok), odnosno povećanje ili smanjenje bilansnih pozicija; objašnjava promenu neto obrtnog fonda i način rasporeda odnosne promene (upotrebljiv za prognozu likvidnosti).

Franšiza

Deo štete koji snosi osiguranik, na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju.

Funkcionalna premija

Deo premije namenjen sprovođenju osnovne funkcije osiguranja. Sastoji se od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu ako je uračunat u premiju osiguranja.

Garancija po inostranom kreditu

Sredstvo obezbeđenja kojim se garant (lice koje nije dužnik) obavezuje da će inostrani kredit otplatiti u slučaju da dužnik blagovremeno ne izvrši otplatu.

G 10 (Klub desetorice)

Grupa od deset (SAD, Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Italija, Švedska i Japan) vodećih industrijskih zemalja u Međunarodnom monetarnom fondu. Još 1962. godine ove zemlje su sa MMF-om zaključile Opšti sporazum o kreditiranju, stavljanjem određenih sredstava na raspolaganje za slučaj platnobilansnih poremećaja.

Glavnica po inostranom kreditu

Odobreni iznos inostranog kredita na koji se obično obračunava kamata.

Godišnja stopa otpisanosti osnovnih sredstava

Prosečna stopa otpisa materijalnih ulaganja.

Godišnji finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj jednog pravnog lica ili preduzetnika na dan 31. decembra poslovne godine (stanje imovine, kapitala i obaveza) i njegove poslovne promene u periodu od 1. januara do 31. decembra poslovne godine (prihodi, rashodi i rezultat); u širem smislu obuhvata i promene iz tokova gotovine (prilive i odlive gotovine) i promene na kapitalu (povećanja i smanjenja) u toku poslovne godine; sastavlja se obavezno jednom godišnje, po isteku poslovne godine, i dostavlja najkasnije do kraja februara naredne godine Narodnoj banci Srbije koja vrši prijem, kontrolu i obradu podataka.

Gotov novac

Novčanice i kovani novac.

Gotov novac u opticaju

Gotov novac poslat iz centralne banke, osim novca u blagajnama banaka.

Grace period

Period počeka, tj. mirovanja otplate glavnice. Vremenski period od korišćenja kredita do prve otplate glavnice.

Granična kamatna stopa

Najviša (u slučaju prodaje hartija od vrednosti), odnosno najniža (u slučaju kupovine hartija od vrednosti) kamatna stopa po kojoj se prihvata dostavljena ponuda na aukciji.

Granično osiguranje

Osiguranje od autoodgovornosti u međunarodnom drumskom saobraćaju za koje ne postoji zaključena zelena karta. Vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila koje ne poseduje zelenu kartu dužan je da prilikom ulaska u stranu državu zaključi granično osiguranje (od autoodgovornosti) za štete prouzrokovane trećim licima na području te države za vreme boravka u njoj.

Grupa društava

Grupa društava je grupa koju čine najviše matično društvo pravnog lica, njegova podređena društva i pridružena društva zavisnih društava pravnog lica.

IAA (International Actuary Association)

Međunarodno udruženje aktuara.

IAIS (International Association of Insurance Supervisors)

Međunarodno udruženje supervizora osiguranja.

Indeks poverenja potrošača (CCI, consumer confidence index)

Odražava stepen poverenja potrošača u privredu, a time i njihove buduće odluke u pogledu potrošnje, odnosno štednje. Kao takav, on je pokazatelj potrošnje kao komponente bruto domaćeg proizvoda. Može se izračunati na osnovu podataka prikupljenih putem periodičnog anketiranja uz korišćenje određenog baznog perioda. Na primer, u SAD se računa na osnovu pozitivnih, odnosno negativnih ocena poslovne klime sada i za šest meseci, uslova na tržištu rada sada i za šest meseci, kao i prihoda domaćinstava za šest meseci. Indeks predstavlja zbir pet indeksa koji se dobijaju za svako od pitanja kada se zbir pozitivnih i negativnih odgovora podeli sa ukupnim brojem odgovora.

Indirektno vlasništvo

Označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.

Individualni račun

Na individualnom računu, koji ima svaki član dobrovoljnog penzijskog fonda, evidentiraju se broj i vrednost investicionih jedinica, iznos sredstava u svojini člana fonda, uplate penzijskog doprinosa, kao i iznosi programirane isplate.

Inflacija, bazna inflacija

Inflacija predstavlja procentualnu promenu indeksa potrošačkih cena (IPC), a IPC se formira na osnovu fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljenja svojih potreba. Inflacija se najčešće meri u odnosu na prethodni mesec (i tada govorimo o mesečnoj inflaciji) i/ili u odnosu na isti mesec prethodne godine (i tada govorimo o međugodišnjoj inflaciji). Kada se iz IPC isključe regulisane cene, cene voća i povrća i cene naftnih derivata, dobija se osnova za merenje bazne inflacije (core inflation). Bazna inflacija predstavlja prosečan rast tog preostalog dela indeksa potrošačkih cena i u slučaju Srbije čini oko dve trećine IPC. Bazna inflacija u Srbiji se deli na cene industrijsko-prehrambenih proizvoda i cene neprehrambenih proizvoda i usluga. Osnova za računanje bazne inflacije nije ista u svim zemljama. Međutim, svuda važi pravilo da ona ne bi trebalo da uzima u obzir cene najpodložnije promenama, pa tako mnoge zemlje iz bazne inflacije izuzimaju i cene industrijsko-prehrambenih proizvoda.

Inflacioni rizik

Proističe iz mogućnosti neočekivanog opšteg rasta cena iznad projektovane inflacije.

Inicijalna banka

Banka koja prima prvi nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja.

Inostrane hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti čije je izdavanje odobrio nadležni organ za hartije od vrednosti u inostranstvu. Inostranim hartijama od vrednosti smatraju se i hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaća pravna lica u inostranstvu.

Inostrani finansijski kredit

Kredit kojim inokreditor domaćem licu – dužniku stavlja na raspolaganje finansijska sredstva uplatom na račun dužnika.

Inostrani komercijalni kredit

Kredit za uvoz robe koji domaćem licu – kupcu (dužniku) odobrava inostrani prodavac (inokreditor).

Inostrani kredit

Sredstva koja inokreditor odobrava domaćem licu – dužniku, uz obavezu vraćanja glavnice sa plaćanjem ili bez plaćanja obračunate kamate.

Institucionalni investitori

Institucionalni investitori (osiguravajuća društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novčana sredstva uglavnom ulažu u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moćni investitori na tržištu kapitala.

Instrumenti finansijskog tržišta

Predstavljaju predmet trgovanja na finansijskom tržištu. Obuhvataju istovremeno i finansijsku akitivu kojom raspolažu investitori, koji unosno ulažu sredstva, i finansijsku pasivu, vezanu za izdavaoce, tj. emitente, koji prikupljaju sredstva. Postoji veliki broj finansijskih instrumenata: hartije od vrednosti, depoziti, prava, devize, potraživanja.

Instrumenti monetarne politike

Instrumenti koje centralna banka koristi radi ostvarivanja svog osnovnog cilja – postizanja i održavanja stabilnosti cena. Osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije je referentna kamatna stopa. Pomoćni instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom tržištu, intervencije na deviznom tržištu, obavezna rezerva banaka, kao i kreditne i depozitne olakšice.

Instrumenti plaćanja

Instrumenti kojima se vrše plaćanja ili naplate sa računa – gotovim novcem ili bezgotovinski: nalog za uplatu ili nalog za isplatu, nalog za prenos i nalog za naplatu.

Interna konvertibilnost

Interna konvertibilnost određene valute označava pravo rezidenata da određenu valutu razmenjuju za strane valute u neograničenom iznosu, po važećem deviznom kursu.

Interkalarna kamata

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo za vreme korišćenja kredita, odnosno do momenta kada se počinje sa otplatom kredita. Obračunava se od momenta odobravanja kredita pa do prve uplate rate.

Intervencija centralne banke na tržištu

Intervencija direktnom kupovinom, odnosno prodajom deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tražnju preko tržišta novca.

Investiciona jedinica

Srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda. Vrednost investicione jedinice izračunava se tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica.

Investicioni fondovi

Specijalni fondovi koje formiraju institucionalni investitori. Postoji više kategorija investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni, specijalni, akcijski, mešoviti itd.

Investiciona politika

Dokument koji sadrži investicione ciljeve, ograničenja, sklonost ka riziku investitora i opisuje strategije koje će portfolio menadžeri koristiti da bi ispunili ove ciljeve. On sadrži i informacije o alokaciji i likvidnosti sredstava. Investiciona politika dobrovoljnog penzijskog fonda teži ka optimizaciji portfolija kako bi se povećali prinosi za dati nivo rizika, a u skladu sa zakonskim propisima i strategijom fonda.

ISIN broj

International Securities Identification Number – međunarodna identifikaciona oznaka hartija od vrednosti, koju dodeljuju nacionalne agencije, u Srbiji Centralni registar hartija od vrednosti.

Isporučilac predmeta lizinga

Pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Izdavanje dozvole za rad banke

Dozvolu za rad banke izdaje Narodna banka Srbije posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za izdavanje dozvole, osnivači banke prilažu i dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; dokaze o tome da su obezbedili odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvrđene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogućavaju pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije; dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora s Liste koju objavljuje Narodna banka Srbije i podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke, kao i ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za davanje dozvole za rad banke.

Izdavaoci hartija od vrednosti

Subjekti koji emituju hartije od vrednosti radi prikupljanja finansijskih sredstava. U Republici Srbiji to mogu biti domaća pravna lica, Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Narodna banka Srbije, pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD-a i Evropske unije i na teritoriji susednih država s čijim institucijama za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija za hartije od vrednosti ima ugovor o saradnji.

Izjava o poravnanju

Pismena potvrda kojom osiguranik izjavljuje da su, prijemom navedenog novčanog iznosa, namirena sva njegova potraživanja iz štetnog događaja po određenom ugovoru o osiguranju.

Izvršenje naloga

Sprovođenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje – izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje.

Izveštaji o bonitetu

Sistematizovani set podataka, pokazatelja i dokumenata o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Odeljenje za registre izrađuje ih u formi standardizovanih (višenamenskih) i specijalizovanih (za određenu namenu) izveštaja.

Izveštaj o tokovima gotovine

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o prilivima i odlivima gotovine jednog pravnog lica po osnovu poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i finansiranja, u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije

Izvršni odbor Narodne banke Srbije čine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. U nadležnosti Izvršnog odbora su utvrđivanje monetarne i devizne politike, a posebno uslova i načina izdavanja hartija od vrednosti, uslova i načina pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, zatim politika odobravanja kratkoročnih kredita, politika kursa dinara, način upravljanja deviznim rezervama, referentna kamatna stopa i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, te osnovica za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve. Izvršni odbor odlučuje i o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, društvima za osiguranje, za obavljanje poslova finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Sednice Izvršnog odbora se održavaju po potrebi, a najmanje jednom mesečno, ako su na njima prisutna najmanje tri člana. Izvršni odbor donosi odluke većinom glasova svih članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Izvršnog odbora predsedava guverner.

Izveštaj o promenama na kapitalu

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o promenama (povećanjima i smanjenjima) sopstvenog kapitala jednog pravnog lica u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.

Javna ponuda hartija od vrednosti

Ponuda hartija od vrednosti upućena neodređenom broju lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prilikom njihove distribucije, odnosno svaka ponuda za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti na organizovanom tržištu.

Javni fondovi

Finansijske institucije javnog sektora za finansiranje određenih socijalnih potreba, prvenstveno zdravstveno i invalidsko-penzijsko osiguranje, kao i zapošljavanje. Alimentiraju se doprinosima, budžetskim dopunskim sredstvima i participacijama.

Javni spoljni dug

Dug javnog sektora (države, državnih organa, lokalne samouprave i javnih preduzeća) prema inostranstvu, kao i dug sa državnom garancijom.

Jedinstvena evidencija zakonitih imalaca hartija od vrednosti

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti u Republici Srbiji. Knjigu akcionara više ne vodi izdavalac tih hartija, čime se postiže veća sigurnost i zaštita vlasništva.

Kamata

Kamata je naknada u novcu za privremeno pozajmljivanje na korišćenje novčanih sredstava ili, u procentima izražena naknada (cena) koju zajmoprimac (dužnik) plaća zajmodavcu (kreditoru, poveriocu) za privremeno korišćenje ustupljenog novca ili kapitala.

Kamata (redovna kamata) po inostranom kreditu

Ugovorena naknada za korišćenje inostranog kredita.

Kamatna marža

Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope.

Kamatna stopa

Kamatna stopa je u procentima izražena cena koja se plaća za korišćenje tuđih sredstava – novca ili kapitala.

Kamatna stopa tržišta novca

Cena angažovanja novca na kratak rok.

Kamatne stope Narodne banke Srbije

Referentna kamatna stopa i druge kamatne stope (pri čijem se utvrđivanju Narodna banka Srbije rukovodi visinom referentne kamatne stope) po kojima Narodna banka Srbije, u postupku sprovođenja monetarne politike, naplaćuje kamatu na kredite i druge plasmane, kao i na druga potraživanja, i po kojima plaća kamatu na sredstva banaka kod Narodne banke Srbije.

Kamatni rizik

Rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog promena kamatnih stopa.

Kapitalni i finansijski bilans

Kapitalni bilans, kao deo kapitalnog i finansijskog bilansa u okviru prezentacije platnog bilansa, obuhvata kapitalne transfere i pribavljanje, odnosno otuđivanje neproizvodnih nefinansijskih stavki kao što su patenti, licence i autorska prava. Kapitalni transferi se sastoje od transfera vlasništva nad nekom fiksnom aktivom bez odgovarajuće nadoknade i oprosta dugova. Finansijski bilans obuhvata transakcije finansijskom aktivom i pasivom i odnosi se na strane direktne investicije, portfolio investicije i druge investicije i rezervnu aktivu.

Karenca

Vremenski period od stupanja na snagu ugovora o osiguranju do trenutka punog preuzimanja rizika od strane osiguravača.

Kasko osiguranje motornih vozila

Kasko osiguranje motornih vozila je osiguranje motornih vozila od oštećenja,uništenja ili krađe.

Kastodi banka

Banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za poslove vođenja računa hartija od vrednosti u svoje ima a za račun svojih klijenata i koja svojim klijentima pruža usluge kliringa i saldiranja transakcija sa hartijama od vrednosti, kao i druge usluge vezane za korporativne radnje (isplata dividende, glasanje na skupštini akcionara).

Kliring

Kliring je utvrđivanje obaveza i potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i novčanih sredstava između učesnika u vezi s poslovima s hartijama od vrednosti.

Kliring (u platnom prometu)

Razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje radi obračuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa koje svaka banka duguje, ili koje se svakoj banci duguju za poravnanje naloga za plaćanje uključenih u svaki klirinški krug.

Kliring i saldiranje

Radnje koje se, u registru hartija od vrednosti – posebnoj specijalizovanoj instituciji, obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Odnose se na međusobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartije.

Klirinška kuća

Institucija na finansijskom tržištu koja se bavi kliringom (utvrđivanje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu) i saldiranjem (izvršenje obaveza prenosom hartija od vrednosti ili plaćanjem) i koja upravlja rizikom u saldiranju transakcija, između ostalog, vođenjem marginskih računa.

Knjigovodstvena vrednost po akciji

Odnos sopstvenog kapitala i broja akcija.

Koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima

Brzina izmirenja obaveza prema dobavljačima, a pri pokrivenosti zaliha neto obrtnim kapitalom odgovara brzini naplate potraživanja.

Kobrendirane platne kartice

Kartice nastale u saradnji kartičnih sistema i drugih pravnih lica ili više kartičnih sistema radi zadovoljenja zajedničkih interesa.

Koeficijent obrta osnovnih sredstava

Nivo poslovnih prihoda koji produkuju ulaganja u osnovna sredstva.

Koeficijent obrta potraživanja od kupaca

Brzina oslobađanja potraživanja.

Koeficijent obrta ukupne imovine

Broj obrta ukupne imovine u toku godine.

Komercijalni zapisi

Dužnički vrednosni papiri koje izdaju preduzeća u svrhu pribavljanja kratkoročnih sredstava, radi obezbeđenja likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. Po svojim karakteristikama i nameni, komercijalni zapisi su gotovo identični s kratkoročnim obveznicama. Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash flow) preduzeća mogu ostvariti: direktno (emisijom komercijalnih zapisa ili kratkoročnih obveznica preduzeća) ili indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka).

Komisija za hartije od vrednosti

Nadzorno telo na finansijskom tržištu, koje, između ostalog, donosi akte za sprovođenje Zakona o tržištu hartija od vrednosti, daje dozvole za rad učesnicima na finansijskom tržištu, vrši kontrolu i nadzor nad tim učesnicima i pokreće pred sudom postupak radi zaštite interesa investitora.

Kompanijske platne kartice

Posebne kompanijske kartice, koje važe samo u internim mrežama trgovina, hotela, restorana, benzinskih pumpi i sl.

Konsolidovani spoljni dug

Spoljni dug koji se jedinstveno tretira u procesu reorganizacije.

Konsolidovani finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu na dan 31. decembra i poslovne promene od 1. januara do 31. decembra poslovne godine, a dostavlja se Narodnoj banci Srbije do kraja aprila naredne godine.

Kontni plan

Sistemsko prikazivanje svih računa pravnih lica i preduzetnika, prema određenoj šemi (kontnom okviru).

Kontrolno učešće

Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost izbora najmanje polovine članova upravnog odbora ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica, ili 3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Konvertibilnost valute

Konvertibilnost valute označava njenu zamenljivost za druge valute, po važećem deviznom kursu, bez ograničenja. Ispunjavanjem svih obaveza po članu 8 Statuta MMF-a valuta je konvertibilna u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, odnosno omogućena je njena zamena za sve svetske valute.

Konverzija zajma

Promena uslova pod kojima je zajam odobren (kamatne stope, rok, itd.).

Korisnik inostranog kredita

Lice koje koristi povučeni iznos kredita, a koje istovremeno može biti i dužnik prema inokreditoru.

Kopenhaški kriterijumi

Kopenhaški kriterijumi, doneti 1993. godine, odnose se na zemlje pridružene članice Evropske unije, koje moraju da ispune političke uslove (stabilnost demokratskih institucija i vladavina prava, čvrsto uspostavljanje tržišnih instrumenata) kako bi stekle punopravno članstvo u EU.

Korišćenje inostranih kredita

Povlačenje finansijskih sredstava ili stavljanje na raspolaganje dužniku ili korisniku robe ili usluga na ugovoreni način.

Korpa valuta

Slučaj kada se varijacije kursa domaće valute drže u fiksiranim razmerama u odnosu na vrednost nekoliko drugih valuta.

Kratkoročni depoziti

Depoziti kod banaka čiji je rok dospeća ili otkazni rok do jedne godine.

Kratkoročni inostrani krediti

Inostrani kredit čiji je rok otplate kraći od jedne godine.

Kredit

Kredit je ugovorni sporazum po kojem klijent – zajmotražioc (dužnik) prima novac od zajmodavca (poverioca) uz dogovor da u utvrđenom roku taj novac vrati.

Krediti centralne banke za likvidnost

Krediti koje centralna banka odobrava bankama s ciljem obezbeđenja dodatne likvidnosti.

Krediti centralne banke za održavanje dnevne likvidnosti banaka

Krediti koje centralna banka odobrava bankama za održavanje dnevne likvidnosti, na osnovu zaloge hartija od vrednosti ili drugih utvrđenih sredstava obezbeđenja.

Kreditna kartica

Kartica koja korisniku omogućava da kod banke koja je izdala karticu zaduženja plati u skladu s ugovorenim kreditnim aranžmanom.

Kreditna linija

Maksimalan iznos kredita koji banka odobrava klijentu – zajmotražiocu (dužniku), tj. maksimalan iznos koji klijent može povući ako su mu potrebna dodatna novčana sredstva u određenom periodu (obično u rokovima od nekoliko meseci), pri čemu taj iznos može biti i revolviran (obnovljen).

Kreditna politika centralne banke

Mere i propisi koje centralna banka primenjuje u okviru svoje monetarne politike, kao dela ekonomske politike zemlje, pomoću kojih se, u okviru ostalih mera monetarne politike, korišćenjem instrumentarijuma (grupe instrumenata) monetarne politike utiče na obim kredita i obim novca u opticaju.

Kreditne olakšice

Stalna olakšica kojom se bankama omogućava da kod centralne banke koriste kredite za održavanje dnevne likvidnosti na osnovu zaloge hartija od vrednosti, u formi dnevnog nekamatonosnog kredita (intraday) ili prekonoćnog kamatonosnog kredita (overnight).

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Kreditni biro

Kreditni biro je registar podataka o obavezama pravnih i fizičkih lica prema poveriocima, kao i o urednosti u njihovom izmirivanju. Osnovale su ga banke 2004. godine u okviru svog udruženja, Udruženja banaka Srbije. Kreditni biro je elektronska baza podataka koja sadrži podatke o finansijskim obavezama pravnih i fizičkih lica prema finansijskim institucijama (bankama, lizing kompanijama i državnim fondovima i agencijama koji se bave kreditiranjem). U narednom periodu očekuje se proširenje broja pružalaca usluga koji će dostavljati podatke u bazu Kreditnog biroa.

Kreditor po inostranom kreditu

Strano lice koje odobrava sredstva domaćem licu – dužniku i kome se duguju plaćanja pod ugovorenim uslovima (poverilac).

Kreiranje novca

Kreiranje novčane mase koje vrše centralna banka i banke.

Kriterijumi konvergencije za ulazak u EMU

Kriterijumi koje moraju da ispune članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom – evrom. Kriterijumi konvergencije odnose se na cenovnu stabilnost, visinu budžetskog deficita, odnos javnog duga i BDP-a, stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).

Kritično potkapitalizovana banka

Kritično potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za polovinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za polovinu ili više niži od propisanog.

Kvalifikovano učešće

Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 5% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Kvazinovac

Depoziti nižeg stepena likvidnosti, koji se ne koriste za tekuća plaćanja i sastavni su deo novčane mase M2.

Kvota kod MMF-a

Predstavlja učešće u kapitalu MMF-a koje zemlja članica uplaćuje prilikom stupanja u članstvo. Kvote se utvrđuju prema ekonomskoj snazi zemlje i iskazuju u specijalnim pravima vučenja. One čine osnovni izvor finansijskih sredstava MMF-a. Zemlja članica 25% kvote uplaćuje u konvertibilnim sredstvima, a 75% u nacionalnoj valuti.

Lender of last resort

Centralna banka kao zajmodavac finansijskih sredstava poslovnim bankama u krajnjoj instanci.

Leveridž akcija

Akcija finansirana zajmom.

Leveridž faktor

Odnos stope prinosa na sopstveni kapital i ukupna sredstva.

Leveridž otkup

Odnosi se na preuzimanje kompanije korišćenjem pozajmljenih finansijskih sredstava.

LIBOR (London Interbank Offered Rate)

LIBOR (London Interbank Offered Rate) je kamatna stopa obračunata kao prosečna kamatna stopa po kojoj su međunarodne banke u Londonu spremne da pozajmljuju novac jedna drugoj. Kamatne stope na osnovu kojih se obračunava LIBOR su indikativne kamatne stope, po kojim su banke spremne da jedna drugoj pozajme novac, a ne realizovane kamatne stope. Obračunava se na međubankarske depozite različitih ročnosti, koje se kreću od prekonoćne ročnosti, ročnosti jedne nedelje do ročnosti 12 meseci i za depozite u sledećim valutama: evro, američki dolar, britanska funta, japanski jen, švajcarski franak, kanadski dolar, australijski dolar, švedska kruna, danska kruna i novozelandski dolar. LIBOR se obračunava dnevno i objavljuje ga u 11.00 časova po londonskom vremenu British Bankers’ Association (BBA).

Lice u finansijskom sektoru

Banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije hartija od vrednosti, društvo za upravljanje upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji i inostranstvu.

Lica povezana s bankom

Lica povezana s bankom su: 1) članovi bankarske grupe u kojoj je banka; 2) članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi odbora banke utvrđeni Zakonom o bankama, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica; 3) lica sa učešćem u banci i u licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica; 4) pravna lica u kojima lica iz tač. 2) i 3) imaju kontrolno učešće.

Lični ček

Lični (personalni) ček je instrument bezgotovinskog plaćanja. Prvenstveno služi za bezgotovinska plaćanja robe i usluga, a u posebnim slučajevima i za gotovinske isplate. Izdavalac ličnog čeka je fizičko ili pravno lice i na njemu je sva odgovornost za naplatu ličnog čeka.

Likvidacija

Postupak u kome prestaje pravni subjektivitet pravnog lica, uz potpuno namirenje njegovih poverilaca. Razlozi za likvidaciju mogu biti: odluka vlasnika pravnog lica, prestanak pravnih uslova za postojanje pravnog lica, prestanak prirodnih uslova za obavljanje delatnosti pravnog lica, istek roka na koji je pravno lice osnovano i dr.

Likvidnost

Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u jednom vremenskom intervalu.

Lista spoljnih revizora

Lista spoljnih revizora koji mogu obavljati reviziju finansijskih izveštaja banaka, a koju Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet prezentaciji i, u skladu s propisima, redovno ažurira.

Lizing naknada

Lizing naknada je naknada koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga. Utvrđuje se na osnovu iznosa koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove koje, u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga plaća davaocu lizinga.

Lizing obavezna rezerva banaka kod Narodne banke Srbije

Obavezna rezerva koju banke obračunavaju na obaveze po osnovu deviznih sredstava, koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke. Izdvaja se u evrima na devizne račune Narodne banke Srbije.

M1

Uži agregat novčane mase, koji obuhvata gotov novac u opticaju i transakcione depozite.

M2

Širi agregat novčane mase, koji, pored M1, uključuje i ostale dinarske depozite po viđenju i oročene dinarske depozite, kratkoročne i dugoročne.

M3

Najširi agregat novčane mase, koji, pored M2, uključuje i devizne depozite.

Magični četvorougao

Četiri primarna, iako nekompatibilna, cilja makroekonomske politike: puna zaposlenost, stabilnost cena, stabilnost deviznog kursa (platnobilansna ravnoteža) i stabilan privredni rast.

Makroekonomska ravnoteža

Makroekonomska ravnoteža je osnovni ekonomski cilj svake zemlje, a podrazumeva istovremeno postizanje stabilnosti cena, visokog nivoa zaposlenosti i spoljnoekonomske ravnoteže (platnog bilansa), uz stalan privredni rast.

Malus

Doplatak na premiju koji plaća osiguranik ukoliko je prijavljena najmanje jedna šteta za koju je odgovoran osiguranik.

Market mejkeri

Firme koje su spremne da istovremeno kupe i prodaju određenu količinu hartija od vrednosti po konkretnoj ceni. Istovremeno daju ponudu i tražnju za određenom hartijom i održavaju tržište te hartije likvidnim.

Mastrihtski kriterijumi

Mastrihtske “kriterijume konvergencije” moraju da ispune one članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom – evrom. Kriterijumi konvergencije su: 1) cenovna stabilnost, 2) određeni nivo dugoročne kamatne stope, 3) visina budžetskog deficita, 4) nivo javnog duga i 5) stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).

Matematička rezerva

Matematička rezerva (vrsta tehničkih rezervi) obrazuje se i obračunava za izmirenje budućih obaveza po osnovu dugoročnih ugovora o životnom osiguranju.

Matično društvo

Matično društvo pravnog lica je društvo koje u tom licu ima kontrolno učešće.

Meke valute

U meke valute ubrajaju se valute zemalja koje su izrazito podložne devalvacijama, odnosno valute koje imaju delimičnu konvertibilnost.

Međunarodna investiciona pozicija

Međunarodna investiciona pozicija je statistički prikaz eksternih finansijskih potraživanja i dugovanja rezidenata jedne privrede u određenom trenutku. Ona na kraju jednog perioda odražava finansijske transakcije, promene vrednosti i ostala prilagođavanja koja su se dogodila tokom tog perioda, a koja utiču na nivo finansijske aktive i pasive. Eksterna finansijska aktiva jedne zemlje obuhvata potraživanja od nerezidenata, monetarno zlato i specijalna prava vučenja u posedu monetarnih vlasti. Neto međunarodna finansijska pozicija zemlje predstavlja razliku između njene finansijske aktive i pasive.

Menica

Obligaciono-pravna hartija od vrednosti čiji je sadržaj novčano potraživanje. Predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdavaoca menice (trasanta) upućen drugom licu (trasatu) da, u određeno vreme i na određenom mestu, isplati određeni iznos novca licu naznačenom u menici (remitentu) ili drugom licu po njegovoj naredbi.

Menjački poslovi

Poslovi kupovine od fizičkih lica – rezidenata i nerezidenata i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.

Menjačko mesto

Prostorna i organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju menjački poslovi, a može da sadrži jedno ili više blagajničkih mesta.

Mere monetarne politike

Skup pravila i mera koje centralna banka preduzima da bi ostvarila utvrđene ciljeve monetarne politike.

Merodavna tehnička premija

Tehnička premija tekuće godine uvećana za tehničku prenosnu premiju prethodne i umanjena za tehničku prenosnu premiju naredne godine.

Merodavna premija

Premija tekuće godine uvećana za prenosnu premiju prethodne i umanjena za prenosnu premiju naredne godine.

Merodavne štete

Rešene štete tekuće godine uvećane za rezervisane štete na kraju godine i umanjene za rezervisane štete prethodne godine.

Merodavni rezultat

Odnos merodavnih šteta i merodavne premije.

Merodavni tehnički rezultat

Odnos merodavnih šteta i merodavne tehničke premije.

Mišljenje o bonitetu

Ocena sposobnosti izmirivanja obaveza doneta na osnovu seta podataka o bonitetu, primenom kvalitativne i kvantitativne analize rizika poslovanja.

Mišljenje ovlašćenog revizora

Dokument u kome ovlašćeni eksterni revizor posle izvršene revizije izražava svoje mišljenje o podacima u finansijskom izveštaju pravnog lica, u smislu da li su podaci prikazani istinito i objektivno i u skladu sa zahtevima međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno standarda finansijskog izveštavanja; predstavlja sastavni deo usvojenog finansijskog izveštaja i ulazi u bazu finansijskih izveštaja.

Međunarodni monetarni fond (MMF)

Međunarodna finansijska organizacija osnovana 1945. godine u Bretonvudsu. Ciljevi MMF-a su: razvoj međunarodne monetarne saradnje, obezbeđenje ravnomernog rasta međunarodne trgovine radi povećanja nivoa zaposlenosti, proizvodnje i realnog dohotka, obezbeđenje stabilnosti kurseva i aranžmana za kurseve između članica, uspostavljanje multilateralnog sistema plaćanja po tekućim transakcijama i uklanjanje deviznih ograničenja koja koče porast svetske trgovinske razmene, pružanje finansijske pomoći zemljama sa platnobilansnim problemima i otklanjanje neravnoteže u međunarodnim platnim bilansima članica. Danas MMF ima 184 članice, koje svoja prava i učešće u radu ove institucije ostvaruju preko predstavnika u organima upravljanja. Najviši organ upravljanja MMF-a je Odbor guvernera, u kome svaka zemlja ima po jednog predstavnika i njegovog zamenika. Poslovima rukovodi Odbor izvršnih direktora, koji čine 24 izvršna direktora. Pet zemalja članica sa najvećom kvotom (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, V. Britanija), zajedno sa Kinom, Rusijom i Saudijskom Arabijom, imenuju po jednog izvršnog direktora, a ostale izvršne direktore biraju zemlje organizovane u okviru 16 konstituenci.

Monetarna baza

Primarni novac koji predstavlja ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema sektoru banaka, države i stanovništva.

Monetarna politika

Deo ekonomske politike države koji čini skup mera i aktivnosti koje utvrđuje i sprovodi centralna banka radi ostvarivanja svog osnovnog cilja propisanog zakonom.

Monetarna reforma

Temeljna reforma u oblasti novca, reorganizacija novčanog sistema koju država jedne zemlje preduzima radi stabilizacije celokupne privrede. Najčešće je posledica upropašćivanja valute usled velike inflacije i prekomernog zaduženja države, zbog čega funkcije novca gube značaj.

Monetarna statistika

Obuhvata bilanse Narodne banke Srbije i ostalih depozitnih institucija (domaćih banaka), kao i monetarni pregled (konsolidovani bilans). Podaci u monetarnim pregledima klasifikuju se prema institucionalnim sektorima (domaći sektor i inostranstvo) i finansijskim instrumentima.

Monetarni indikatori

Oznaka za one monetarne parametre koje centralna banka može kontrolisati i koji brzo i pouzdano mogu pokazati uticaj mera monetarne politike.

Monetizacija

Pretvaranje delova aktive, pre svega hartija od vrednosti, u novac.

Monetarni pokazatelji

Pokazatelji koji mere efikasnost i određuju pravac i intenzitet monetarne politike; reprezentuju varijabilu koju kontroliše centralna banka.

Monetarno zlato

Zlato koje državi služi da podmiri svoje obaveze prema inostranstvu kada nije u stanju da ih podmiri drugim izvorima plaćanja (izvozom robe ili kreditima).

Nadosiguranje

Kad je suma osiguranja veća od stvarne vrednosti osigurane imovine (u slučaju štete, isplaćuje se do visine stvarne vrednosti osigurane imovine).

Najviše matično društvo

Najviše matično društvo grupe društava je pravno lice u kome nijedno drugo pravno lice nema kontrolno učešće.

Naknada koju naplaćuje društvo za upravljanje fondom

Naknada za upravljanje fondom naplaćuje se iz imovine fonda i može iznositi do 2% vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou. Ona se obračunava svakodnevno, a imovina fonda se umanjuje za obračunati iznos. To je trošak koji članovi, praktično, ne mogu da vide, ali koji direktno utiče na vrednost investicione jedinice.

Naknada koju naplaćuje društvo za upravljanje prilikom uplate doprinosa

Prilikom svake uplate doprinosa u dobrovoljni penzijski fond društvo za upravljanje može naplatiti maksimalno 3% vrednosti uplate.

Naknade koje naplaćuju društva za upravljanje

Naknade predstavljaju zaradu društva za upravljanje za uslugu upravljanja penzijskim fondom. Postoje dve vrste naknada: naknada prilikom uplate doprinosa i naknada za upravljanje fondom. Postoji i naknada za prenos računa, koju članovi plaćaju prilikom promene fonda, a ona se obračunava isključivo prema stvarnim troškovima prenosa (trošak banke za prenos sredstava).

Nalogodavac

Pošiljalac prvog naloga za plaćanje, kojim se inicira transakcija plaćanja.

Nalog za plaćanje

Bezuslovna instrukcija data banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca s naznačenog računa.

Nebankarske platne kartice

Nebankarske platne kartice izdaju nebankarske organizacije. Kod nas su najpoznatije Diners i American Express.

Neiskorišćeni iznos inostranog kredita

Iznos inostranog kredita koji je na raspolaganju za korišćenje.

Neto devizna aktiva

Sastoji se iz devizne aktive umanjene za deviznu pasivu.

Neto domaća aktiva

Definiše se kao razlika između primarnog novca i neto devizne aktive.

Neto obrtni kapital (neto obrtni fond)

Deo dugoročnog kapitala koji finansira obrtna sredstva.

Neto vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

Predstavlja vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda umanjenu za iznos obaveza.

Nezavisnost centralne banke

Podrazumeva personalnu (ima je guverner), finansijsku, institucionalnu i funkcionalanu nezavisnost u vođenju monetarne politike centralne banke u odnosu na vladu.

Nominalni efektivni kurs

Nominalni efektivni kurs je indeks kojim se meri promena vrednosti domaće valute u odnosu na vrednost korpe inostranih valuta zemalja najvažnijih ekonomskih partnera nacionalne ekonomije.

Novčana sredstva

Gotov novac i depoziti koji se drže na računima kod banaka.

Novčani multiplikator

Predstavlja odnos između novčane mase i primarnog novca i pokazuje sposobnost bankarskog sistema da na bazi određene dodatne mase primarnog novca formira veću ili manju masu depozitnog novca, odnosno novčane mase.

Obavezna rezerva

Instrument monetarne politike kojim centralna banka obavezuje banke da deo svojih likvidnih sredstava drže kod centralne banke.

Obračun

Izvršavanje naloga za plaćanje i međubankarskih plaćanja.

Obračunski račun

Račun banke, kao i računi drugih subjekata koji se vode u Narodnoj banci Srbije, preko koga se vrše plaćanja i obračanavaju međubankarska, odnosno međusobna plaćanja.

Obveznik uplate

Domaće i strano pravno i fizičko lice koje za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda vrši plaćanje penzijskog doprinosa, a koje može biti poslodavac, treće lice ili član fonda, u skladu sa zakonom.

Obveznice

Hartije od vrednosti instrumenata duga; odražavaju dužničko-poverilačke odnose. Obveznice vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice u unapred određenom periodu vremena. Prema prinosu koji donose, dele se na one sa fiksnom i sa varijabilnom kamatnom stopom.

Obveznice Republike Srbije izdate po osnovu stare devizne štednje

U skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, celokupna stara devizna štednja obavezno se konvertuje u obveznice RS, sa rokovima dospeća do 2016. godine. Vlasnici obveznica RS imaju mogućnost da ih, pre roka dospeća, uz diskont, prodaju na Beogradskoj berzi. Visina diskonta se određuje za svaku godinu posebno i zavisi od roka dospeća i ponude i tražnje na berzi. Za dospeće u narednoj godini cena na Berzi se kreće oko 95% nominalne vrednosti. Postignute cene obveznica na Berzi objavljuju se na sajtovima Beogradske berze, Narodne banke Srbije i u dnevnoj štampi (npr. u Politici).

Obračunata obavezna rezerva

Iznos koji su banke dužne da izdvoje kod centralne banke. Obračunava se primenom stope obavezne rezerve na utvrđenu osnovicu za obračun obavezne rezerve.

Odredišna banka

Banka identifikovana u nalogu za plaćanje u kojoj se izvršava plaćanje korisniku – poveriocu – u transferu odobrenja, odnosno banka u kojoj je račun dužnika u transferu zaduženja i koja u transakciji plaćanja prima poslednji nalog za plaćanje. U transferu odobrenja odredišna banka je banka poverioca, a u transferu zaduženja banka dužnika.

Održivost spoljnog duga

Sposobnost zemlje da servisira tekuća i buduća plaćanja bez olakšica, reprogramiranja ili docnje.

Odštetni zahtev

Zahtev koji ugovarač osiguranja, osiguranik, korisnik osiguranja ili treće lice upućuje osiguravaču posle nastalog osiguranog slučaja radi ostvarenja prava na naknadu štete.

Off-sitekontrola (posredna kontrola)

Posrednu kontrolu banke Narodna banka Srbije vrši kontrolom izveštaja i druge dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije na osnovu Zakona o bankama i propisa donetih na osnovu tog zakona, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima raspolaže Narodna banka Srbije.

On-sitekontrola (neposredna kontrola)

Neposrednu kontrolu Narodna banka Srbije vrši uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.

Opcija

Pravo (ali ne i obaveza) da se iskoristi neka ponuda – da se u određenom periodu, i po utvrđenoj ceni, kupi ili proda određena aktiva (imovina). Kod opcije postoji mogućnost da se pravo koje se njome priznaje ne realizuje ako to ne odgovara vlasniku opcije. Prema roku važenja, one se dele na američke (realizacija je moguća u toku njihovog važenja) i evropske (moguće ih je realizovati samo određenog dana).

Operacije dužih ročnosti

Operacije centralne banke u okviru operacija na otvorenom tržištu koje se sprovode prvenstveno radi toga da se na duži rok obezbedi nedostajuća likvidnost bankarskog sektora, odnosno povuku viškovi likvidnosti iz bankarskog sektora. Narodna banka Srbije može da obavlja operacije dužih ročnosti.

Operacije finog podešavanja (fine tuning operations)

Operacije centralne banke u okviru operacija na otvorenom tržištu koje se sprovode po potrebi radi sprečavanja ili ublažavanja efekata iznenadnih poremećaja likvidnosti bankarskog sektora, a posebno zbog njihovog uticaja na kretanje kratkoročnih kamatnih stopa. Narodna banka Srbije može da sprovodi operacije finog podešavanja.

Operacije na otvorenom tržištu

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju indirektni tržišni instrument monetarne politike kojim centralna banka vrši povlačenje ili obezbeđenje likvidnosti bankarskom sektoru. Narodna banka Srbije operacije na otvorenom tržištu može sprovoditi kupovinom i prodajom hartija od vrednosti radi regulisanja likvidnosti bankarskog sektora, uticaja na kretanje kratkoročnih kamatnih stopa i davanja signalnog stava o monetarnoj politici.

Operativni rizik

Rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.

Operacije na tržištu novca

Transakcije na tržištu novca čiji je rok dospeća kraći od jedne godine. Na tom tržištu najčešće se obavljaju sledeći poslovi: a) transakcije sa žiralnim novcem, b) uzimanje, odnosno davanje kratkoročnih kredita, v) eskontni poslovi, g) lombardni poslovi i d) poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednosti.

Opšti racio likvidnosti

Pokrivenost kratkoročnih obaveza obrtnim sredstvima, kao prvi indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca.

Osigurani depozit

Osigurani depozit je depozit fizičkog lica koji osigurava Agencija za osiguranje depozita, a koji ne obuhvata depozite: 1) fizičkog lica koje delatnost obavlja radi sticanja dobiti; 2) direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora banke; 3) akcionara banke – fizičkog lica koje ima najmanje 5% akcija s pravom upravljanja i fizičkog lica koje je sa ovim akcionarom povezano imovinskim ili upravljačkim odnosima; 4) direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora pravnog lica – akcionara banke koje ima najmanje 5% akcija sa pravom upravljanja i fizičkog lica koje je sa ovim licima povezano imovinskim ili upravljačkim odnosima; 5) članova porodice lica. Članovima porodice smatraju se supružnici, deca i ostali potomci, roditelji i ostali preci, pobočni srodnici do trećeg stepena srodstva, usvojenici, usvojilac, kao i lica koja nemaju potpunu poslovnu sposobnost, te su stavljena pod Starateljstvo lica iz podtač. 2), 3) i 4); 6) koji glase na šifru ili na donosioca; 7) nastale kao posledica pranja novca u smislu Zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca; 8) Lica koja su obavljala reviziju finansijskih izveštaja banke u stečaju, kao i reviziju finansijskih izveštaja lica koja su povezana imovinskim i upravljačkim odnosima sa bankom u stečaju.

Osigurani iznos

Osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke.

Osigurani slučaj

Nastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravača da osiguraniku nadoknadi štetu, odnosno isplati osiguranu sumu.

Osiguranje depozita građana

Banke su u obavezi da depozite građana do iznosa od 5.000 dinara po pojedinom deponentu osiguraju kod Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka ili kod druge osiguravajuće organizacije. Ako se nad bankom otvori postupak stečaja i likvidacije, Agencija ili druga osiguravajuća organizacija imaju obavezu da osigurane depozite isplate.

Osiguranja od autoodgovornosti

Obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti pokrivena je građansko-pravna odgovornost za štetu pričinjenu trećim licima upotrebom motornog vozila, odnosno bilo koju štetu koju prouzrokuje vozač motornog vozila koje je osigurano od autoodgovornosti nadoknadiće društvo za osiguranje kod koga je to vozilo osigurano.

Osnivački kapital

Osnivači banke obezbeđuju sredstva za osnivački kapital banke, koja mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koja su u funkciji poslovanja banke). Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate. Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

Osnivanje banaka

Banka se osniva kao akcionarsko društvo, osnivačkim aktom i obezbeđenjem sredstava za osnivački kapital banke. Banku mogu osnovati domaća ili strana pravna i fizička lica. Osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke uz koji prilažu podatke i dokumente propisane Zakonom o bankama. Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, a pre upisa banke u registar privrednih subjekata, osnivači banke mogu, u ime banke u osnivanju, obavljati samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad. Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole uz koji osnivači banke dostavljaju podatke i dokaze o ispunjenosti uslova propisanih navedenim zakonom za izdavanje te dozvole.

Osnovne funkcije centralne banke

Najznačajnije funkcije centralne banke su vođenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude novca, s ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti, kao i osiguranje normalnog funkcionisanaj bankarskog i finansijskog sistema.

Osnovica za obračun obavezne rezerve

Propisano stanje depozita, primljenih kredita, hartija od vrednosti i drugih obaveza u određenom vremenskom periodu.

Osnovni monetarni agregati

U osnovne monetarne agregate spadaju novčana masa i primarni novac (prema užoj i široj definiciji).

Osnovni principi za sistemski važne platne sisteme

Osnovni principi za sistemski važne platne sisteme, definisani 2001. godine od strane centralnih banaka zemalja grupe G 10 – deset principa koji pokrivaju svih pet osnovnih rizika, upravljanje i efikasnost sistema: dobra pravna osnova, pravila i procedure, menadžment kreditnog i likvidnosnog rizika, trenutno konačno poravnanje, dnevno okončanje poravnanja u sistemu na bazi multilateralnog netinga, sigurna sredstva za poravnanje, bezbednost i operativna pouzdanost, praktičnost i efikasnost metoda plaćanja, objektivni i javni kriterijumi za priključenje sistemu i efikasno, merljivo, transaparentno upravljanje sistemom.

Otpis spoljnog duga

Oprost potraživanja od strane inokreditora.

Otpis sumnjivih potraživanja

Otpis potraživanja koja su u kategoriji nenaplativih ili čija je naplativost sumnjiva.

Otvorena duga pozicija u stranoj valuti

Vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti iznad vrednosti obaveza banke u odnosnoj valuti.

Otvorena kratka pozicija u stranoj valuti

Vrednost obaveza banke u određenoj stranoj valuti iznad vrednosti potraživanja banke u odnosnoj valuti.

Ovlašćeni menjač

Privredni subjekt koji ima ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova i zaključen ugovor o obavljanju tih poslova s bankom, odnosno s više banaka.

Ovlašćenje za obavljanje poslova sa inostranstvom

Poslove sa inostranstvom banka može da obavlja samo ako dobije posebno ovlašćenje Narodne banke Srbije.

Pariski klub

Forum zemalja poverilaca čiji predstavnici na ad hoc sastancima razmatraju reprogramiranje zvaničnih kredita odobrenih zemljama koje nisu u stanju da ispunjavaju obaveze servisiranja duga.

Pasivne kamatne stope

Kamatna stopa po kojoj dužnik plaća kamatu na dobijena sredstva.

Penzijski doprinos

Kamatne stope po kojima se obračunava i plaća kamata na primljena sredstva.

Penzijski plan

Ugovor zaključen između poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata (u daljem tekstu: organizator) i društva za upravljanje, a na osnovu koga se organizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih.

PIN kod

Lični identifikacioni broj (personal identification number).

Pismo o namerama

Dokument kojim zemlja članica izražava zahtev u vezi s dobijanjem finansijske podrške i ujedno se obavezuje da će sprovoditi ekonomsku politiku i mere u skladu s ekonomskim programom dogovorenim sa MMF-om.

Plan otplate inostranog kredita

Ugovorena dinamika otplate glavnice i kamate po inostranom kreditu.

Plasmani banaka

Plasiranje raspoloživog depozitnog potencijala banaka. Može biti u vidu kredita i u vidu vrednosnih papira.

Plasmani u domaćoj valuti

Dinarski plasmani i dinarski plasmani indeksirani deviznom klauzulom.

Plasmani u stranoj valuti

Plasmani odobreni u stranoj valuti.

Platna kartica

Instument bezgotovinskog plaćanja. Platne kartice se po funkciji dele na debitne, kod kojih se račun zadužuje u istom trenutku kada se vrši plaćanje ili podizanje gotovine i čiji korisnik sredstva može koristiti samo do iznosa kojim raspolaže na svom računu, i kreditne, čiji vlasnik može koristiti sredstva kojima u trenutku korišćenja kartice ne raspolaže, ali za čije korišćenje ima ugovoreni kreditni limit, a zaduženje se najčešće vrši jedanput mesečno.

Platni bilans

Sumarni statistički prikaz ekonomskih transakcija jedne privrede sa ostatkom sveta tokom određenog perioda. Te transakcije se najvećim delom obavljaju između rezidenata i nerezidenata i odnose se na robu, usluge i prihod, zatim na finansijska zaduženja i odobrenja u odnosu na ostatak sveta, kao i na transfere kao jednostrane transakcije.

Podosiguranje

Kad je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane imovine (u slučaju štete isplaćuje se do visine sume osiguranja).

Pokazatelji budućeg rasta

Orijentacija na proširenu reprodukciju u zavisnosti od godišnjeg investiranja u stalnu imovinu i godišnjeg nivoa amortizacije.

Pokazatelj deviznog rizika

Odnos između ukupne neto otvorene devizne pozicije, uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu, i kapitala banke. Banka je dužna da pokazatelj deviznog rizika na kraju svakog radnog dana održava tako da ne bude veći od 20%.

Pokazatelji profitabilnosti

Prinosni položaj, sposobnost zarađivanja, politika raspodele i opterećenost kamatama.

Pokazatelji tržišne vrednosti

Tržišna vrednost, pozicija na tržištu hartija od vrednosti i mogućnost ocene isplativosti investiranja u akcije.

Pokazatelji strukture kapitala

Finansijski položaj opredeljen strukturom izvora finansiranja; ukazuje na sigurnost i nezavisnost.

Pokriće na računu

Dovoljan iznos raspoloživih sredstava – sastoji se od salda prethodnog bankarskog dana, sredstava dospelih na račun u toku bankarskog dana i uplata u toku tog dana, umanjen za plaćanja izvršena u toku tog bankarskog dana, za isplate i predviđene bankarske tarife do momenta utvrđivanja pokrića, ali ne označava sredstva evidentirana kao privremeni kredit na računu.

Politika jeftinog novca

Politika niskih realnih kamatnih stopa putem povećanja ponude novca.

Politika neutralnog novca

Politika emitovanja novca svakome ko ponudi bilo koju vrstu aktive iste vrednosti u zamenu.

Porteri

Vlasnici domaćih hartija od vrednosti u inostranstvu (bondholdersi).

Portfelj osiguranja

Skup svih osiguranih rizika kod nekog osiguravača. Može se iskazivati ukupnim brojem ugovora o osiguranju, zbirom suma osiguranja ili zbirom premija osiguranja.

Portfolio, diversifikacija portfolija

Skup finansijskih instrumenata različitih vrsta i karakteristika koji su u posedu jednog imaoca. U osnovi diversifikacije je kombinacija dva ili više instrumenata čiji se prinos kreće u različitom smeru, tako da se pojedinačni prinosi kompenziraju držanjem portfolija. Što je u portfoliju manji broj finansijskih instrumenata, koncentracija rizika je veća. Diversifikacija plasmana – držanje portfolija – predstavlja optimalno rešenje za investitora, budući da se time smanjuje ukupan obim rizika kome je investitor izložen. Rizik portfolija je manji od rizika svakog instrumenta koji konstituiše portfolio pojedinačno uzetog.

Portfolio hartija od vrednosti

Ukupna količina hartija od vrednosti (akcija, obveznica i dr.) kojima portfolio menadžer upravlja za svoj račun ili za račun klijenta koji je svoje hartije od vrednosti predao menadžeru na čuvanje i rukovanje.

Portfolio menadžer

Lice odgovarajućeg obrazovanja i iskustva, koje je, sertifikatom Komisije za hartije od vrednosti, ovlašćeno da upravlja hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u ime i za račun nalogodavca.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Posebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se kao zbir potraživanja klasifikovanih u kategorije A, B, V, G i D (umanjenih za odgovarajuće odbitne stavke) pomnoženih propisanim procentima. Ako je iznos obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke veći od utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, za zbir utvrđenih pozitivnih razlika banka je obavezna da formira rezervu iz dobiti za procenjene gubitke. Ako dobit banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje.

Poslovi koje mogu obavljati banke

Banka može, u skladu sa zakonom, obavljati sledeće poslove: depozitne poslove; kreditne poslove; devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; poslove platnog prometa; izdavanje platnih kartica; poslove s hartijama od vrednosti; brokersko-dilerske poslove; izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva; kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja; poslove zastupanja u osiguranju (samo uz prethodnu saglasnost NBS); poslove za koje je ovlašćena zakonom; druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s navedenim poslovima, a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke. Poslovi koje može obavljati samo banka su primanje depozita, kao i davanje kredita i izdavanje platnih kartica (izuzetno, druga pravna lica mogu odobravati kredite i izdavati platne kartice, ako su za to ovlašćene posebnim zakonom).

Poslovi osiguranja

Zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.

Posrednici u pružanju informacija o članstvu u društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika obavljati usluge pružanja informacija o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju fonda, kao i podelu prospekata. Vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici određuje Narodna banka Srbije. Društvo za upravljanje za ove poslove može angažovati fizička lica, koja moraju posedovati dozvolu koju izdaje Narodna banka Srbije.

Posredna kontrola (off site kontrola)

Vrši se analizom ključnih finansijskih pokazatelja i drugih podataka koje finansijska institucija periodično dostavlja supervizoru, odnosno kojima supervizor raspolaže. Rano otkrivanje problema omogućava da se blagovremeno preduzmu mere kojima se sprečava nastanak štete za korisnike usluga ovih institucija. Off-site izveštaji i analize služe kao osnova supervizorima koji se pripremaju za on-site kontrolu tako što ukazuju na probleme u pojedinim oblastima poslovanja. Najvažniji cilj off-site nadzora finansijskih institucija jeste da se sistemom ranog upozorenja otkriju rizici i potencijalni problemi.

POS terminal

Elektronski terminal (point of sale – POS) koji, postavljen na prodajnom mestu, omogućuje plaćanje robe i usluga. Opremljen je softverom za procesiranje transakcija platnim karticama (očitavanje podataka sa kartice, prosleđivanje ka banci prihvatiocu i prihvatanje odgovora banke izdavaoca, na osnovu koga se vrši naplata za kupovinu robe).

Poslovi finansijskog lizinga

Posao finansijskog lizinga je posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući pravo svojine nad predmetom lizinga, na primaoca lizinga prenosi, na određeni vremenski period, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim s pravom svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova: 1) predmet lizinga je određen od strane primaoca lizinga; 2) pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi s davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade; 3) primalac lizinga ima ugovoreno pravo opcije otkupa predmeta lizinga po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade; 4) primalac lizinga ima pravo da produži rok trajanja ugovora o lizingu; 5) period na koji se zaključuje ugovor o lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili najbitniji deo predmeta lizinga.

Poslovi reosiguranja

Poslovi osiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.

Poslovi saosiguranja

Poslovi saosiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju sa više društava za osiguranje koja su se sporazumela o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika.

Potkapitalizovana banka

Banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog, ali koja nije znatno potkapitalizovana banka.

Poverilac

Fizičko ili pravno lice koje prima uplatu u transakciji plaćanja.

Povezana lica

Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova: 1) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu; 2) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz tačke 1) povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili drugih lica a Narodna banka Srbije proceni da postoji i mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti; 3) da su pravno i fizičko lice povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica; 4) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica; 5) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da su članovi porodice fizičkog lica članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica; 6) da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica.

Povezana lica (kod restrukturiranja duga)

Dogovor o restrukturiranju duga prema poveriocima Londonskog kluba kojim je predviđena zamena duga Republike Srbije za obveznice; isključuje kategoriju “povezanih lica”, koja predstavljaju pravne subjekte sa teritorije SCG ili na bilo koji način povezane sa SCG, a koji u svom posedu imaju reprogramirane zajmove i depozite prema ovoj kategoriji poverilaca, imajući u vidu da se način na koji su došli u njihov posed smatra spornim.

Pokazatelji prethodnog upozoravanja (leading indicators)

Pokazatelji koji nastaju pre nego što privreda počne da se kreće u nekom određenom smeru i služe za predviđanje tog kretanja, što je od posebnog značaja za privrednike i investitore. Na primer, promene u monetarnoj politici, prosečan broj radnih sati u prerađivačkoj industriji, broj izdatih građevinskih dozvola za stambenu izgradnju i sl.

Pokazatelji finansijske ispravnosti (FSI, financial soundness indicators)

Pokazatelji koji prikazuju tekuće stanje finansijskih institucija, preduzeća i domaćinstava u jednoj zemlji. Služe za obavljanje makroprudencijalne kontrole i doprinose proceni osetljivosti finansijskog sistema s ciljem sprečavanja njegovih lomova i unapređenja njegove stabilnosti.

Pošiljalac

Fizičko ili pravno lice koje nalog za plaćanje daje prijemnoj banci.

Predstavništvo strane banke

Predstavništvo je organizacioni deo strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, već poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja stranu banku čiji je deo. Za otvaranje predstavništva strane banke u Republici Srbiji neophodna je prethodna saglasnost Narodne banke Srbije.

Predmet lizinga

Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.) i nepokretna stvar koja može biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje svojinskopravne odnose.

Premija osiguranja

Novčani iznos utvrđen ugovorom osiguranju, koji ugovarač osiguranja treba da plati kao naknadu za obezbeđenje osiguravajuće zaštite. Sastoji se iz funkcionalne premije i režijskog dodatka.

Premija reosiguranja

Cena reosiguranja koju osiguravač plaća reosiguravaču za nošenje dela rizika.

Prenosna premija

Prenosna premija (vrsta tehničkih rezervi) deo je premije koji se koristi za pokriće obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obračunskom periodu.

Pridruženo društvo pravnog lica

Pridruženo društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima znatno učešće.

Prijemna banka

Svaka banka koja primi nalog za plaćanje pošiljaoca.

Primalac

Pravno ili fizičko lice čija banka treba da primi poslednji nalog za plaćanje u transakciji plaćanja.

Primalac lizinga

Primalac lizinga je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Primarna emisija

Predstavlja osnovne tokove kreiranja primarnog novca od strane centralne banke.

Primarni novac

Dinarski primarni novac, tj. primarni novac po užoj definiciji, obuhvata gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve. Primarni novac po široj definiciji uključuje još i devizne depozite banaka kod Narodne banke Srbije i ostale dinarske depozite banaka i nebankarskog sektora.

Primarno tržište hartija od vrednosti

Tržište na kome se vrši prvobitna kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti između emitenata i prvih investitora.

Prinos dobrovoljnog penzijskog fonda

Prinos fonda predstavlja promenu vrednosti imovine fonda po osnovu ulaganja. Izračunava se kao odnos vrednosti investicione jedinice fonda između dva perioda, a izražava se kao stopa prinosa. Društva za upravljanje su dužna da objavljuju prinos dobrovoljnog penzijskog fonda četiri puta godišnje, na kraju svakog tromesečja.

Privatni spoljni dug

Dug domaćih privrednih subjekata prema inostranstvu koji nije garantovan od strane države.

Prinos – stopa prinosa

Prinos predstavlja profit koji vlasnik dobija od posedovanja određenih hartija od vrednosti (kod deonica u vidu dividende i kapitalnog dobitka, kod obveznica u vidu kamata i glavnice, kod opcija u vidu premija). Stopa prinosa pokazuje vezu između blagostanja investitora u hartije od vrednosti na početku i kraju nekog vremenskog perioda. Najčešće se izračunava za period od jedne godine.

Privremeno menjačko mesto

Prostorna i organizaciona jedinica u kojoj se menjački poslovi privremeno obavljaju, a može da sadrži jedno ili više blagajničkih mesta.

Problematični krediti (non performing loans – NPL)

Stanje ukupnog preostalog iznosa pojedinačnog kredita (uključujući i iznos koji je u docnji): po osnovu koga je dužnik u docnji duže od 90 dana (obračunato od prvobitnog datuma dospeća) u materijalno značajnom iznosu, bilo po osnovu plaćanja kamate ili glavnice; po kome je kamata u visini tromesečnog iznosa (i viša) pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je odloženo njeno plaćanje; po osnovu kog dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.

Programirana isplata

Isplata akumuliranih novčanih sredstava s računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu s posebnim ugovorom o programiranoj isplati, kojim se određuje, prema želji člana fonda, visina i učestalost programiranih isplata.

Produktivnost

Zahtev (težnja) da se ostvari određeni obim proizvodnje, prometa ili izvršenih usluga sa što manjim utrošcima snage.

Profitna marža

Stopa prinosa jedinice prihoda.

Prospekt

Dokument koji se izdaje uz svaku novu emisiju akcija i s kojim se svako akcionarsko društvo predstavlja. U prospektu se obično iznose poslovni ciljevi, imovina i struktura kapitala akcionarskog društva, tj. statističke informacije.

Prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda

Prospekt koji sadrži informacije o penzijskom fondu na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o fondu i doneti razboritu odluku o učlanjenju u fond.

Putujući menjač

Radnik banke ili ovlašćenog menjača koji je uključen u blagajničko mesto menjača i koji menjačke poslove obavlja na teritoriji Republike Srbije u prevoznom sredstvu u putničkom saobraćaju ili na privrednim, turističkim ili sličnim manifestacijama.

Racio pokrića kamata

Odnos ostverenog dobitka i plaćenih kamata prema plaćenim kamatama

Racio pozajmljenog kapitala

Učešće pozajmljenog u ukupnom kapitalu, a značaj visine stope je u korelaciji s potrebom sopstvenog kapitala, iznosom leveridža i zaštitom poverilaca.

Racio sopstvenog kapitala

Učešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, čija je visina diktirana potrebom sopstvenog finansiranja stalnih sredstava i iznosom leveridža.

Račun

Tekući, žiro i drugi račun za izvršenje jedne transakcije plaćanja, otvoren na osnovu ugovora između klijenta i banke.

Računi hartija od vrednosti pri Centralnom registru hartija od vrednosti

U Centralnom registru hartija od vrednosti (CrHoV) vode se sledeći računi hartija od vrednosti: 1) emisioni računi, 2) računi hartija od vrednosti članova CRHoV i njihovih klijenata (vlasnički računi, založni računi, računi upravljanja) i 3) računi deponovanih hartija od vrednosti. Vode se takođe računi novčanih sredstava namenjenih trgovanju hartijama od vrednosti, i to: novčani računi članova CrHoV i računi garantnih fondova članova CrHoV.

Realna novčana masa

Nominalna novčana masa korigovana za godišnji iznos inflacije.

Realni efektivni kurs

Realni efektivni kurs je indeks kojim se meri realna promena vrednosti domaće valute u odnosu na vrednost korpe inostranih valuta zemalja najvažnijih ekonomskih partnera nacionalne ekonomije. Računa se tako što se nominalni efektivni kurs valute deflacionira relativnom razlikom između domaće inflacije i inflacije zemalja čije valute ulaze u obračun nominalnog efektivnog kursa.

Reverzna repo transakcija

Transakcija u kojoj centralna banka repo prodaje hartije od vrednosti sa obavezom da te hartije od vrednosti otkupi na ugovoreni datum. Na datum prodaje hartija od vrednosti centralna banka naplaćuje kupovnu cenu za te hartije, dok na datum reotkupa, plaća kupovnu cenu uvećanu za kamatu – reotkupna cena. Efekat transakcije je privremeno povlačenje viškova likvidnosti bankarskog sektora.

Reeskont hartija od vrednosti

Dalja prodaja centralnoj banci hartija od vrednosti (najčešće menica) koje je poslovna banka eskontovala kupovinom od svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu kupovine eskontovanih menica vrši se pre roka njihovog dospeća.

Reeskontna stopa

Stopa po kojoj se vrši reeskontovanje hartija od vrednosti.

Referentna kamatna stopa

Kamatna stopa prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope.

Registar podataka o bonitetu

Jedinstvena standardizovana, elektronska baza podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, obrađenih primenom posebne metodologije za utvrđivanje podataka i pokazatelja o bonitetu i integrisanih u celovit informacioni sistem boniteta, dostupna svim korisnicima putem internet servisa (vodi se u Odeljenju za registre).

Regulatorno telo

Regulatorno telo je nacionalno telo države koje je propisima te države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru ili vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima.

Regulisanje količine novca

Osnovna funkcija monetarne politike centralne politike, koja se ostvaruje primenom instrumenata monetarne politike i ima za cilj da se osigura niska stopa inflacije, stabilnost valute i održavanje likvidnosti.

Renome, gudvil

Nematerijana imovina preduzeća, u koju spada nematerijalna aktiva/reputacija, ugled, dobar glas.

Renta

Novčani iznos koji se isplaćuje redovno, u određenim vremenskim razmacima, na temelju nekog pravno zasnovanog potraživanja.

Rentabilnost

Zahtev (težnja) da se ostvari maksimalni profit sa što manje angažovanih sredstava u procesu reprodukcije.

Repo transakcija (opšti pojam)

Transakcija kupovine i prodaje hartija od vrednosti kojom je prodavac saglasan da ih proda kupcu koji je saglasan da prodavcu plati kupovnu cenu, uz istovremenu obavezu da će kupljene hartije od vrednosti na tačno utvrđeni datum prodati prodavcu, koji je obavezan da za te hartije plati kupcu unapred utvrđenu reotkupnu cenu. Sa aspekta centralne banke mogu se podeliti na reverzne repo transakcije i repo transakcije.

Repo transakcija

Transakcija u kojoj centralna banka repo kupuje hartije od vrednosti, pri čemu je druga strana u transakciji u obavezi da te hartije od vrednosti otkupi na ugovoreni datum. Na datum kupovine hartija od vrednosti centralnabanka plaća kupovnu cenu za te hartije, dok na datum reotkupa naplaćuje od druge strane u transakciji kupovnu cenu uvećanu za kamatu – reotkupna cena. Efekat transakcije je privremeno obezbeđenje nedostajuće likvidnosti bankarskog sektora.

Reprogram spoljnog duga

Odlaganje originalnog plana otplate na osnovu ugovora sa istim inostranim kreditorom.

Restriktivna monetarna politika

Kreditno-monetarna politika putem koje centralna banka ograničava tražnju za novcem i bankarskim kreditima, odnosno utiče na smanjenje kreditne aktivnosti poslovnih banaka.

Reputacioni rizik

Rizik narušavanja poslovnog ugleda i poverenja klijenata banke.

Revizorski izveštaj

Izveštaj, sastavljen nakon obavljanja postupka revizije, koji daje stručno mišljenje u vezi s finansijskim izveštajem, koji treba da je u skladu sa zakonskim propisima i međunarodnim računovodstvenim standardima. Prilaže se uz finansijski izveštaj kompanije zainteresovanim korisnicima, koji time dobijaju uvid u pouzdanost finansijskog izveštaja.

Revolving kredit

Kratkoročni kredit čije je obnavljanje unapred dogovoreno. Kada se kredit delimično ili u celini odobri, on se automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu.

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke

Čine je posebna rezerva za procenjene gubitke i rezerva za opšte bankarske rizike.

Rezerve za izravnanje rizika

Rezerve za izravnanje rizika (vrsta tehničkih rezervi) obrazuju se posebno za svaku vrstu neživotnih osiguranja i koriste za vremensko izravnanje toka šteta u pojedinim vrstama osiguranja.

Rezerve za učešće u dobiti

Rezerve za učešće u dobiti (vrsta tehničkih rezervi) obrazuju se u slučaju da osiguranici prihvate da učestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi.

Rezervisane štete

Rezervisane štete (vrsta tehničkih rezervi) predstavljaju procenjeni iznos obaveza društva za osiguranje za nastale a nerešene štete do kraja tekućeg obračunskog perioda.

Režim fluktuirajućeg deviznog kursa

Režim deviznog kursa koji podrazumeva da se kurs nacionalne valute formira u potpunosti na osnovu ponude i tražnje za devizama, pri čemu centralna banka ne interveniše na deviznom tržištu, odnosno monetarna politika nije usmerena ka ostvarivanju određenog nivoa deviznog kursa. Međutim, centralna banka može posredno, drugim merama monetarne politike (kamatnim stopama), da usmerava kretanje deviznog kursa.

Režim rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa

Rukovođeno fluktuirajući režim deviznog kursa predstavlja režim deviznog kursa koji podrazumeva da se kurs nacionalne valute formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, pri čemu centralna banka interveniše na deviznom tržištu s ciljem usmeravanja kretanja deviznog kursa. Ovaj režim deviznog kursa omogućava centralnoj banci izbor učestalosti i obima intervencija, bez obaveze da brani određeni nivo deviznog kursa. Upravljanje deviznim kursom vrši se na osnovu detaljne procene određenih indikatora kao što su to platnobilansna pozicija zemlje, kretanje inflacije u zemlji, nivo deviznih rezervi, razvoj „paralelnog“ tržišta i dr. NBS od 1. januara 2001. sprovodi politiku kursa dinara u okviru režima rukovođeno fluktuirajućeg kursa.

Rizik likvidnosti

Mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Rizik zemlje

Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, odnosno rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Rok otplate inostranog kredita

Period od prvog korišćenja do poslednje otplate glavnice.

RTGS (real time-gross settlement)

RTGS (obračun u realnom vremenu po bruto principu) obavlja Narodna banka Srbije za učesnike u RTGS sistemu. Učesnici u ovom sistemu su Narodna banka Srbije, banke, Ministarstvo finansija – preko konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije i Centralni registar. Međusobna komunikacija učesnika u RTGS sistemu ostvaruje se porukama u SWIFT formatu, i to po prioritetima od 1 do 99, pri čemu je 1 najviši, a 99 najniži prioritet. Oznake prioriteta od 1 do 10 rezervisane su za transakcije Narodne banke Srbije.

Savet Narodne banke Srbije

Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i četiri člana, koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije.

Sastanak međubankarskog deviznog tržišta (fiksing sastanak)

Sastanak međubankarskog deviznog tržišta (fiksing sastanak) jeste sastanak koji je Narodna banka Srbije, u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta, svakodnevno organizovala u elektronskoj formi, od maja 2002. do juna 2007, posredstvom kog je sprovodila intervencije na međubankarskom deviznom tržištu. Na fiksing sastanku se, u procesu sučeljavanja ponude i tražnje za devizama – evrom, formirao fiksing kurs dinara prema evru, koji je predstavljao zvanični srednji kurs dinara prema evru. Fiksing kurs dinara prema evru formiran je na nivou na kome je bilo moguće da se obavi najveći mogući obim transakcija po jedinstvenom kursu – fiksing kursu. Sprovođenje intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu putem organizovanja fiksing sastanka predstavljalo je fazu u razvoju domaćeg deviznog tržišta, koja je završena kada je ukupan obim međubankarske trgovine devizama izvan sastanka međubankarskog deviznog tržišta znatno premašio obim trgovine realizovan na fiksing sastanku. Saglasno važećoj regulativi kojom se uređuju uslovi i način rada deviznog tržišta, Narodna banka Srbije i dalje može da organizuje sastanak međubankarskog deviznog tržišta s ciljem obezbeđivanja normalnog funkcionisanja tržišta.

Saldiranje

Izvršenje obaveza između učesnika po osnovu poslova s hartijama od vrednosti – prenosom hartija od vrednosti i novčanih sredstava.

Samopridržaj

Iznos ugovorom preuzetih rizika koji društvo za osiguranje uvek zadržava u sopstvenom pokriću i koji može pokriti sopstvenim sredstvima.

Sekjuritizacija

Finansiranje poslovanja pretvaranjem bankarskih kredita u utržive hartije od vrednosti i, potom, njihova prodaja na finansijskom tržištu.

Sekundarno tržište hartija od vrednosti

Tržište na kome se obavlja kupoprodaja (preprodaja) hartija od vrednosti nakon prvobitne (primarne) prodaje. Investitori trguju između sebe, dok emitenti ne dobijaju nikakva novčana sredstva. Sekundarno tržište može biti u formi organizovane berze ili vanberzanskog tržišta (OTC – over the counter market).

Servisiranje spoljnog duga

Sva plaćanja u vezi sa spoljnim dugom: glavnica, kamata, provizije i ostali troškovi.

Sistem nacionalnih računa

Povezan i konzistentan skup računa makroekonomskih tokova, bilansa stanja i tabela, zasnovanih na međunarodno priznatim konceptima, definicijama, klasifikacijama i računovodstvenim pravilima. Osnovni ciljevi sistema nacionalnih računa odnose se na podršku pri kreiranju politike i donošenju odluka, kao i na ocenu ekonomskih rezultata.

Skadenca

Period važenja ugovora o osiguranju, odnosno period za koji važi osiguravajuće pokriće.

Sklonost ka rizicima

Sklonošću banke ka rizicima smatra se namera banke da preuzima rizike radi ostvarivanja svojih strategija i politika (struktura rizika), kao i određivanje ovog preuzimanja na prihvatljivom nivou rizika (tolerancija prema rizicima).

Skraćeni prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda

Prospekt koji se isključivo koristi radi oglašavanja dobrovoljnog penzijskog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.

Skup novac

Pozajmice koje banke odobravaju uz izrazito visoke kamatne stope – u periodima restriktivne monetarne politike centralne banke.

Smart kartica/čitač Smart kartice

Sigurnosni uređaj sa ugrađenim čipom, na kome se čuvaju digitalni sertifikat i kriptografski ključevi neophodni za korišćenje e-banking servisa i zaštitu korisnika. Čitač je uređaj namenjen čitanju podataka sa Smart kartice.

Solventnost

Sposobnost da se izmire obaveze po dugovima, ne o roku dospeća, već po mogućnostima, makar i iz likvidacione mase.

Specijalizovana banka

Nasuprot univerzalnim bankama, ove banke obavljaju samo pojedine bankarske poslove, kao što su npr. investicioni poslovi ili samo poslovi čuvanja i rukovanja hartijama od vrednosti ili izvozno-uvozni poslovi. Tu spadaju hipotekarne banke, lombardne banke itd.

Spoljna konvertibilnost

Spoljna konvertibilnost određene valute označava pravo nerezidenata da razmenjuju datu valutu za druge valute u neograničenom iznosu, po važećem deviznom kursu.

Spread – marža

Raspon između kurseva – kupovnog i prodajnog.

Spoljni dug

Iskorišćeni a neizmireni iznos ugovorenih kredita domaćih lica prema nerezidentima.

Srednjoročni i dugoročni inostrani krediti

Inostrani krediti čiji je rok otplate duži od jedne godine.

Stand-by aranžman

Predstavlja formu korišćenja finansijskih sredstava MMF-a koju MMF odobrava zemlji članici radi prevazilaženja kratkoročnih platnobilansnih teškoća sa kojima se suočava. Sredstva se odobravaju, na osnovu odluke MMF-a, kao finansijska podrška sprovođenju utvrđenog ekonomskog programa. Obim i dinamika korišćenja sredstava uslovljavaju se primenom odgovarajućih mera ekonomske politike od strane zemlje članice, dogovorenih prilikom zaključivanja finansijskog aranžmana.

Stand-in procesiranje (STIP)

Funkcija centralnog swich-a kojom se autorizacija odobrava u ime izdavaoca koji nije dostupan (prekid veze), a u skladu s parametrima koje je izdavalac definisao.

Statistički aneks

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju dodatni podaci za statističko praćenje i izveštavanje o finansijskom položaju i rezultatima poslovanja jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, u toku poslovne godine.

Stečaj

Postupak u kome prestaje pravni subjektivitet pravnog lica čije su obaveze veće od njegove imovine, uz delimično namirenje njegovih poverilaca.

Stepen dinarizacije

Zastupljenost domaće valute u ekonomiji. Najčešće se meri udelom dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu.

Stopa obavezne rezerve banaka

Procenat koji se primenjuje na propisanu osnovicu za obračun obavezne rezerve.

Stopa prinosa na sopstveni kapital

Ukamaćenje prosečnog sopstvenog kapitala.

Stopa prinosa na ukupna sredstva

Ukamaćenje prosečnog ukupnog kapitala ili imovine bez obzira na vlasničku strukturu kapitala.

Stopa rasta

Odnos godišnjih ulaganja u stalnu imovinu i otpisa te imovine.

Strana banka

Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu s propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

Strane direktne investicije

Investicije kod kojih rezident jedne privrede stiče trajni interes u preduzeću rezidentnom u drugoj privredi, pri čemu postoji značajan uticaj stranog investitora na upravljanje tim preduzećem, zasnovan na posedovanju najmanje 10% običnih akcija ili glasačke snage, odnosno ekvivalenta u slučaju neinkorporiranih preduzeća.

Strateški rizik

Mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja banke na te promene.

Suficit platnog bilansa

Nastaje kada zbir salda tekućeg bilansa i salda kapitalnog i finansijskog bilansa, korigovan iznosom grešaka i propusta, ima pozitivan predznak, što se izražava kroz porast neto devizne aktive, odnosno porast neto deviznih rezervi centralne banke.

Suma osiguranja/osigurana suma

Suma osiguranja (kod osiguranja imovine) jeste gornja granica odštete koja se isplaćuje osiguraniku ako nastupi osigurani slučaj. Pandan tome je osigurana suma kod osiguranja lica. Osigurana suma je pojam koji se upotrebljava kod osiguranja lica.

Svop stopa

Razlika između terminskog i promptnog kursa jedne valute na deviznom tržištu.

Svop rizika od neispunjavanja obaveza po osnovu dužničkih HOV (credit default swap)

Instrument kojim kupac svopa dobija zaštitu od rizika da dužnik ne ispuni obavezu plaćanja, dok prodavac svopa garantuje izvršavanje te obaveze. Time se rizik neplaćanja prenosi na prodavca svopa. Kupac svopa plaćanje svopa vrši serijom uplata kao kod premija osiguranja, ali on ne mora biti i vlasnik ove hartije od vrednosti, niti prodavac svopa mora imati sredstva za pokrivanje ove obaveze u trenutku prodaje svopa.

SWAP

Konverzija duga.

SWIFT

Međunarodna bankarska mreža koju je, 1973. godine, osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja. Postala je operativna 1977. godine, kada su prve evropske banke razmenile poruke.

Switch

Komunikacioni čvor koji prosleđuje transakcije između prihvatilaca i izdavalaca kartica.

TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer System)

Elektronski platni sistem bruto plaćanja u realnom vremenu u zoni evra. Omogućava brzo uravnoteženje likvidnosti i kamata između nacionalnih tržišta novca, iz čega rezultira jedinstvena kamatna stopa na tržištu novca kao izraz jedinstvene monetarne politike u EMU. TARGET omogućava kako plaćanja između banaka, tako i između klijenata. Plaćanja u evrima preko TARGETA mogu obavljati i zemlje EU koje ne učestvuju u EMU ako raspolažu sistemima za bruto plaćanja. TARGET 2 predviđa da se do 2007. godine uspostavi još viši stepen harmonizacije elektronskog plaćanja u evrozoni.

Tehničke rezerve

Sredstva iz kojih društvo za osiguranje izmiruje svoje obaveze iz osiguranja. Obuhvataju: prenosne premije, rezervisane štete, rezerve za učešće u dobiti, matematičku rezervu i rezerve za izravnanje rizika.

Tekući platni bilans

Obuhvata sve transakcije, osim onih koje se tiču finansijskih stavki koje se odnose na ekonomske vrednosti i obavljaju se između rezidenata i nerezidenata, uključujući i ekonomske vrednosti koje se dobijaju ili pružaju bez nadoknade. Obuhvata robu, usluge, prihod i tekuće transfere.

Testiranje otpornosti na poremećaje (stress tersting)

Metod procene reagovanja finansijske institucije na različite nepovoljne scenarije stvorene kompjuterskim programima u smislu adekvatnosti kapitala i/ili aktive.

Trajnost otplate

Broj godišnjih gotovinskih tokova (cash flow) potrebnih za povraćaj pozajmljenog kapitala.

Transakcija plaćanja

Prenos poveriocu novčanih sredstava s računa dužnika ili na račun poverioca. U transakciji plaćanja dužnik i poverilac mogu biti različita fizička ili pravna lica ili isto fizičko ili pravno lice.

Transakcioni depozit

Likvidna sredstva koja su potrebna privrednim subjektima, kao i bankama, za obavljanje tekućih poslova.

Transmisioni mehanizam monetarne politike

Proces posredstvom koga odluke monetarne politike utiču na ekonomiju u celini i, posebno, na nivo cena.

Tržišna kapitalizacija

Indikator veličine i obima operacija na berzi. Dobija se multiplikovanjem tržišne cene svih kotiranih akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija.

Tržišni rizici

Indikator veličine i obima operacija na berzi. Dobija se multiplikovanjem tržišne cene svih kotiranih akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija.

Tržište kapitala

Mesto gde se susreću ponuda i tražnja kapitala, tj. različitih oblika dugoročnih finansijskih instrumenata, čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Omogućava usmeravanje slobodnih finansijskih sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Sastoji se iz tri segmenta:1) kreditnog tržišta, tržišta instrumenta duga na kome se trguje kreditnim instrumentima, tj. hartijama od vrednosti koje odražavaju dužničko-poverilačke odnose; 2) hipotekarnog tržišta i 3) tržišta vlasničkih instrumenata (berze akcija).

Tržište novca

Mesto gde se susreću ponuda i tražnja različitih oblika kratkoročne finansijske aktive, čiji je rok dospeća kraći od godine dana (transakcije žiralnim novcem, uzimanje/davanje kratkoročnih kredita, eskontni poslovi, lombardni poslovi, poslovanje kratkoročnim hartijama od vrednosti). Glavni učesnici na tržištu novca su: a) centralna banka, b) depozitne finansijske institucije, naročito banke, i c) posredničke i druge finansijske organizacije. Preko tih učesnika u radu tržišta novca mogu učestvovati i ostali učesnici, pošto ostala pravna i fizička lica ne mogu biti direktni učesnici na ovom tržištu.

Ugovor o finansijskom lizingu

Ugovor o finansijskom lizingu je ugovor zaključen između davaoca lizinga i primaoca lizinga, kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na određeno vreme, u kome primalac lizinga uživa sve koristi i snosi sve rizike u vezi s vlasništvom, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu, u ugovorenim rokovima. Ugovor o lizingu obavezno sadrži nabavnu vrednost predmeta lizinga, ukupan iznos lizing naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinačnih rata lizing naknade i njihovu strukturu, njihov broj i vreme plaćanja, rok na koji je ugovor zaključen, mesto, rok, način i uslove isporuke predmeta lizinga, način i uslove prenosa svojine nad predmetom lizinga, odnosno način i uslove produženja roka trajanja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pisanoj formi.

Unakrsna klauzula

Klauzula u ugovoru o inostranom kreditu kojom se predviđa da je nastupio ”slučaj neizvršenja” po konkretnom kreditu ukoliko dužnik ne izvršava svoje obaveze po nekom drugom poslu. Omogućava inokreditoru da proglasi kredit dospelim ili da zahteva ubrzavanje otplate kredita.

Univerzalna strana u transakciji (Central Counter Party – CCP)

Klirinška kuća postaje univerzalna strana u transakciji kada se obaveže da će svim kupcima isporučiti kupljene hartije od vrednosti, a svim prodavcima isplatiti novac po osnovu prodatih hartija od vrednosti, tj. kupac svim prodavcima i prodavac svim kupcima.

Usvojeni finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj koji se sastavlja posle izvršene revizije, a sadrži mišljenje ovlašćenog revizora; dostavlja se Narodnoj banci Srbije posle usvajanja na skupštini ili drugom organu upravljanja pravnog lica; može biti usvojeni godišnji i usvojeni konsolidovani finansijski izveštaj.

Uvezena inflacija

Rast cena na domaćem tržištu pod uticajem rasta cena uvoznih dobara, i to direktno preko rasta cena uvezenih gotovih proizvoda, ali i indirektno, preko rasta cena uvezenih inputa koji se koriste u proizvodnji domaćih proizvoda.

Vanberzansko tržište hartija od vrednosti

Institucionalni (profesionalni) investitori mogu zaključivati transakcije sa hartijama od vrednosti i van berze, gde se u direktnom kontaktu mogu dogovarati oko uslova njihove prodaje i uslova saldiranja.

Vanredni finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj koji sastavljaju pravna lica i preduzetnici na dan statusne promene, prodaje, ili kada je otvoren, odnosno zaključen postupak stečaja ili likvidacije, u kome se prikazuju podaci o finansijskom položaju i poslovnim promenama u poslovnoj godini do dana promene.

Vansudsko poravnanje

Sporazum o uređenju dužničko-poverilačkog spornog ili neizvesnog odnosa bez učešća suda, čime se osiguranik odriče svih sadašnjih ili budućih zahteva prema osiguravaču.

VaR (Value at Risk)

Najveći mogući gubitak u portfoliju banke tokom određenog perioda i pri unapred definisanom intervalu poverenja.

Vinkulacija

Potpun ili delimičan prenos osiguranikovog prava potraživanja na neko treće lice, čime se to pravo ograničava.

Vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

Čini je zbir vrednosti hartija od vrednosti iz portfolija dobrovoljnog penzijskog fonda, nepokretnosti u vlasništvu fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod banaka, sredstava na računu kod kastodi banke, kao i potraživanja fonda – obračunatih prema poštenoj (fer) vrednosti.

Zatezna kamata

Kamata koju dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća na iznos duga do dana isplate.

Zavisno društvo pravnog lica

Zavisno društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima kontrolno učešće.

Zelena karta

Potvrda koja služi kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti priznatom u zemlji u koje vozilo ulazi, s ciljem olakšavanja kretanja vozila preko granice.

Znatno potkapitalizovana banka

Znatno potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za trećinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za trećinu ili više niži od propisanog, ali koja nije kritično potkapitalizovana banka.

Znatno učešće

Znatno učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Žiralni novac

Sredstva položena na račun kod banke kojima deponenti mogu raspolagati po viđenju, tj. bez ikakvog ograničenja, u svako doba i bez prethodnog otkazivanja.

Žiro-račun

Tekući račun koji se koristi za obavljanje bankarskih transakcija njegovog vlasnika.